Шта да кажем осим да је
Рано
Да си прерано себи
Дао право да
Одеш
Отпловиш на својој
Апатинској Пловарици
Негде
Негде тамо где се човек
На таласима самоће
Пресабира у
Себи и другима
Где има своје ћоше
Као оно Зораново
Које си на твојој Пловарици
Резервисао за моје песме
И шта то ти учини да бих ја
Поверовао
Јутрос док сам се задравио
Као свако јутро
С великим Дунавом
Док ми је он сав у сузама на
Јевдите јаде изговорио
Наш Тазо је испловио
И упадох тако јутрос
Усред дунавских суза
У понор занемелости
Што ме попут каквог
Терета сручи на своје клизаво дно
И у још дубљи амбис
Испод себе
У неверицу која ће почети да расте
Када то исто почне и
Празнина коју си тако прерано
Олако
Оставио
И зато пази друже како пловиш
Због многих подводних изненађења
Дуг је то пут пријатељу
Као до Аљаске или Сибира
Што је волео поредбено да каже
Достојевски
До оне широке и добро
Осветљене Теслиним сијалицама
Луке у коју на крају сви
Упловимо
На Пепељаву среду господње 2019.
