ЗОРАН М. МАНДИЋ – ОДЛАЗАК ПРИЈАТЕЉА (За Миодрага Баћанова Тазу (1958 -2019)

APATIN DRUŠTVO

Шта да кажем осим да је
Рано
Да си прерано себи
Дао право да
Одеш
Отпловиш на својој
Апатинској Пловарици
Негде
Негде тамо где се човек
На таласима самоће
Пресабира у
Себи и другима
Где има своје ћоше
Као оно Зораново
Које си на твојој Пловарици
Резервисао за моје песме
И шта то ти учини да бих ја
Поверовао
Јутрос док сам се задравио
Као свако јутро
С великим Дунавом
Док ми је он сав у сузама на
Јевдите јаде изговорио
Наш Тазо је испловио
И упадох тако јутрос
Усред дунавских суза
У понор занемелости
Што ме попут каквог
Терета сручи на своје клизаво дно
И у још дубљи амбис
Испод себе
У неверицу која ће почети да расте
Када то исто почне и
Празнина коју си тако прерано
Олако
Оставио
И зато пази друже како пловиш
Због многих подводних изненађења
Дуг је то пут пријатељу
Као до Аљаске или Сибира
Што је волео поредбено да каже
Достојевски
До оне широке и добро
Осветљене Теслиним сијалицама
Луке у коју на крају сви
Упловимо

На Пепељаву среду господње 2019.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.