Безбедност, образовање, становање, тржиште рада, доступност услуга, животна средина и осећај припадности заједници само су неки од фактора који одређују колико је један град добар за живот. Управо у већини ових области Сомбор је, према прелиминарним резултатима истраживања Економског факултета у Нишу, остварио највише оцене међу 28 градова у Србији.
Истраживање је обухватило 2.200 грађана, а квалитет живота посматран је кроз десет области и 54 индикатора.
Проф. др Јелена Станковић и проф. др Весна Јанковић-Милић са Економског факултета у Нишу, које су спровеле истраживање, објасниле су да су грађани оцењивали степен слагања са понуђеним тврдњама на скали од један до пет.
„Свака од димензија током анкетирања садржала је одређен број тврдњи, које смо дефинисали као индикаторе, а има их укупно 54. Грађани су приликом испитивања исказивали свој степен слагања са наведеном тврдњом, на скали од један до пет. Објављени прелиминарни резултати базирају се на субјективним преференцијама“, навеле су професорке.
Анкетирање је спроведено углавном телефонским путем, у периоду од децембра 2025. до фебруара 2026. године. У коначне резултате биће укључени и ставови представника пословне заједнице из сваког града, након чега ће бити објављен детаљан „Best City Report“.
ПРВИ У ОСАМ ОД ДЕСЕТ ОБЛАСТИ
Према прелиминарним резултатима, Сомбор је прво место заузео у осам од десет посматраних области: безбедност и здравље, образовање и људски капитал, економија и тржиште рада, становање, мобилност и приступачност, животна средина и клима, јавне услуге и управљање и социјална укљученост и једнакост.
У категоријама култура и слободно време и дигитална спремност био је другопласиран.
Резултат је посебно значајан јер не говори само о томе шта град формално има, већ и како становници доживљавају сопствену свакодневицу – колико се осећају безбедно, како оцењују здравство, образовање, јавне услуге, услове становања и могућности за рад и слободно време.
ПРИЗНАЊЕ, АЛИ И ОБАВЕЗА
Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић оценио је да резултати истраживања показују и снажну повезаност грађана са градом.
„Прва ствар је то да наши суграђани заиста воле свој град, а друга је да су грађани препознали наше напоре и труд да Сомбор првенствено учинимо безбедним и сигурним градом, који у свим областима важним за живот има потенцијал. Заиста морам да признам да сам поносан на своје суграђане који су наш град сврстали у сам врх градова најпожељнијих за живот“, рекао је Ратковић.
Када је реч о безбедности, он је као важне навео сарадњу са Полицијском управом у Сомбору и активности Савета за безбедност саобраћаја.
„Већ готово читаву деценију поклањамо сигурносна седишта за безбедну вожњу наших најмлађих суграђана, како у аутомобилу, тако и на бициклу. Организовали смо низ акција током којих смо поклањали грађанима светла за бицикле, деци флуоресцентне прслуке, а опремили смо и објекте Предшколске установе бициклима и сетовима саобраћајних знакова и семафора“, навео је Ратковић.
Додао је да су у претходном периоду постављане заштитне ограде код школа, уређивана паркинг места испред вртића, грађене кружне раскрснице и бициклистичке стазе.
ЗДРАВСТВО И ОБРАЗОВАЊЕ КАО ОСЛОНАЦ
Анкетирани грађани високо су оценили и здравство и образовање.
Ратковић је подсетио да су амбуланте у 15 насељених места на територији града реконструисане и адаптиране, као и да су опремане стоматолошке и ординације опште праксе.
„Много тога је до сада урађено када је реч о здравственој заштити, од тога да смо у свих 15 насељених места на територији града реконструисали и адаптирали амбуланте, опремили стоматолошке ординације и ординације лекара опште праксе, до тога да смо уредили и опремили Дом здравља у граду и обезбедили возила за службу Хитне медицинске помоћи“, казао је Ратковић.
Посебан акценат, према његовим речима, стављен је и на образовање.
„Како бисмо побољшали услове рада и образовања у нашим школама, укључили смо ученике у процес партиципативног буџетирања како би они сами одлучили шта је потребно да се у њиховим школама уради, од опремања учионица и кабинета до набавке дидактичких средстава и технологије за одвијање квалитетне наставе“, рекао је градоначелник.
Он је навео и увођење нових смерова у Гимназији „Вељко Петровић“, стипендирање студената, награђивање успешних ученика и обезбеђивање бесплатних уџбеника и школског прибора за најмлађе основце.
ГРАД У КОЈЕМ ЈЕ СВЕ БЛИЗУ
О томе како Сомбор изгледа из перспективе његових становника говори и Марко Лончар, који се у град доселио због посла.
„Чуо сам да је Сомбор рангиран као најбољи град за живот у Србији и из свог примера могу да се сложим са тим, будући да сам се пре неких пет година због посла преселио у Сомбор. Овај град већ годинама успешно оправдава да је град зеленила, културе и спорта“, рекао је Лончар.
Као једну од највећих предности издваја доступност различитих услуга.
„У Сомбору је практично све надохват руке, не морате да идете у неке веће градове да бисте обавили административне послове, неки преглед или се бавили својим образовањем. Никада се нисам покајао што сам се преселио у Сомбор“, додао је Лончар.
Слично размишља и Милан Радишић, који посебно истиче културни идентитет града.
„Оправдано се Сомбор сматра једним од најбољих градова у Србији за живот управо због своје изузетне културне баштине. Његова богата историја, архитектура и бројни споменици стварају амбијент у коме је култура део свакодневице“, казао је Радишић.
Он је додао да дуга традиција музике, позоришта и ликовне уметности, као и мултикултурални дух, додатно доприносе квалитету живота.
„Управо спој мира малог града и дубине великог културног центра чини Сомбор јединственим местом за живот у Србији“, закључио је Радишић.
ОД ПРИЗНАЊА ДО ОДГОВОРНОСТИ
Прелиминарни резултати истраживања свакако представљају признање, али истовремено постављају и висока очекивања пред град.
Бити високо оцењен у областима попут безбедности, здравства, образовања, животне средине и јавних услуга значи да је потребно не само задржати постојећи ниво, већ наставити са унапређењима.
Град по мери човека не чине само улице, паркови, школе, амбуланте и установе културе. Квалитет живота зависи и од тога колико су јавне услуге доступне, да ли млади виде перспективу у свом граду, колико има могућности за запошљавање и да ли различите генерације могу да пронађу простор за квалитетан и сигуран живот.
Зато резултат Сомбора не би требало посматрати само као титулу. Он је истовремено и одговорност да се оно што су грађани добро оценили сачува и додатно унапреди.
Овај текст настао је у оквиру пројекта „Сомбор – град по мери човека“, који је суфинансиран из буџета Града Сомбора. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
