У НОЋИ ИЗМЕЂУ 26 И 27 ОКТОБРА ПОЧИЊЕ ЗИМСКО РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА

APATIN DRUŠTVO VESTI

Европска унија је неколико година уназад најављивала да ће бити укинуто летње и зимско рачунање времена, међутим јединствени систем још увек није уведен те нас и ове године крајем октобра очекује померање сата.

На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље, док се на летње прелази последње недеље у марту када се време помера један час унапред.

Ове године, у ноћи између 26. и 27. октобра, казаљке на сатовима вратићемо сат времена уназад, са 3 сата на 2, чиме се са летњег враћамо на зимско рачунање времена.

Сат померамо два пута годишње, а стручњаци кажу да померање сата унапред или уназад може да изазове и неке од здравствених проблема. Како су показале неке студије те промене могу да ремете природни циклуси сна у нашем телу, што за последицу утицај на физичко и на ментално здравље.

Многи стручњаци и истраживачи који се баве овом темом траже трајно укидање промене времена и предлажу да се врати зимско рачунање времена које је боље усклађено са људским циркадијалним ритмом.

У претходном периоду вођене су полемике о промени времена у пролеће и јесен када се време рачуна као летње и као зимско. Европски парламент је 2019. године изгласао да се укине промена часовника, јер су студије рађене на ту тему показале да би 84 одсто људи у земљама које су учествовале у летњем рачунању времена желело да се оно прекине.

Подсетимо, идеја о померању сата на летње и зимско рачунање времена потиче још из 18. века, а један од првих који је предложио ову праксу био је амерички научник и политичар Бенџамин Френклин. Он је у свом есеју 1784. године сугерисао да би померање сата унапред током летњих месеци могло помоћи у уштеди енергије.

Ова идеја је прихваћена почетком 20. века, 1916. године кад је први пут званично уведено померање сата у Немачкој и њеним савезницима током Првог светског рата. Циљ је био смањење потрошње угља и других енергената. Након рата, многе земље су наставиле са овом праксом, иако је било периода када се од ње одступало, посебно између светских ратова.

Померање сата постало је популарно широм света током 1970-их година, у време енергетске кризе, када су многе земље виделе летње рачунање времена као начин да смање потрошњу енергије, а колико година ће се још задржати ова “пракса” остаје нам да видимо.