У АПАТИНУ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ СЕЛА ЈОШАНА

APATIN DRUŠTVO VESTI

Промоција књиге “Монографија села Јошана”, аутора Данета Радаковића одржана је јуче у великој сали Скупштине општине Апатин. Поред аутора, о монографији су говорили рецензент Радослав Вукас и новинар Невенка Стојчевић, а делове из књиге је читала Ђурђа Маринковић. У музичком делу промоције наступила је група “Крајишници”, а домаћин вечери је био је секретар СО Апатин, Марко Ђумић који води порекло из Јошана.

“Монографија села Јошана” обухвата комплетну историју села, од досељавања Срба на те просторе због одбране Аустроугарске од Турака, до последњег егзодуса 1995. године. Централни догађај описан у књизи је усташки покољ Срба на Крстовдан, 27. септембра 1942. године.

Аутор је изнео поједине податке којеи су објављени у књизи.

-На тај крвави Крстовдан у Јошану је запаљена школа и убијено 123 детета. У Другом светском рату убијена су 1.502 цивила из котара Кореница, Удбина и Подлапача, од којих су 1.492 Срби. Јошан је 1712. године имао 586 становника, а најбројније је било домаћинство Игњатија Радаковића, које је имало 36 чланова. По подацима Српске православне цркве, 1871. године било је 1.832 становника. Јошан је тада имао 160 кућа. Већ 1905. године Јошан је било најбројније у односу на друга села око Удбине, са укупно 2.658 становника. Имало је 271 домаћинство и 365 школске деце. Године 1931. становника је било 1.347, а 1939. године око 1.800. Један од најпознатијих Јошанаца био је Владо Узелац, првак државе у рвању. Преживео је логор, за разлику од сина и супруге који су му убијени, што је он сазнао по завршетку рата, изнео је аутор Радаковић.

Дане Радаковић је рођен у Јошану 1953. године, одакле се након завршеног седмог разреда основне школе, са родитељима и братом преселио у Београд. Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду, где и данас живи са супругом Љубицом, такође рођеном Јошанком.

-Дане је читав живот, иако не живи у овом селу, мислима и делима нераскидиво везан за свој Јошан, људе, обичаје, културу, историју и развој села, што је показао овом монографијом. Књига има 270 страна и у њој је описао своје село, тај део Лике и Крбаве, које су обележила турбулентна времена, а кулминирала прогоном његових житеља крајем 20. века. Ова монографија има много шири друштвено историјски и образовни значај, него што се у први мах чини, рекао је рецезент књиге, Радослав Вукас.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *