Сутра, 8. марта се обележава Међународни дан жена или, колоквијално (Осми март) дан посвећен женама.
У новије време се некако чини да је овај важан датум изгубио онај првобитни значај и да све мање жена, уосталом и мушкараца има сазнања како је овај дан настао и шта је претходило да уопште дође до његовог обележавања.
Подсећамо, Међународни дан жена је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Званично, први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке.
Између осталих важних историјских догађаја, њиме се обележава и пожар у фабрици текстила у Њујорку када је погинуло преко стотину жена. Сматра се да су раднице биле задржане унутар фабрике како би их се спречило да штрајкују са другим радницима. Тада се обично радило 10 сати дневно.
Прва Међународна конференција жена, која је била одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале организована је 1910.
Инспирисана америчком акцијом поводом овог питања, немачка левичарка Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жена. Немачка феминисткиња и левичарка Клара Цеткин преузела је иницијативу спровођења идеје празника у дело.
Предлог је прихваћен и установљен је Међународни дан жена са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.
Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације и феминисткиње широм Европе. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију, а биле против дискриминације на основу пола приликом запошљавања. У почетку Првог светског рата жене широм Европе су одржале антиратне демонстрације за мир.
Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.
Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да осми март постане државни празник. Празник је прихваћен и од стране касније насталих једнопартијских режима.
Међутим, у многим једнопартијским државама тај празник је изгубио своју основу идеју и постао прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола, послуживши као својеврсни амалгам Мајчиног дана или рецимо Валентинова у западним државама где се углавном престао одржавати половином 20. века.
Нову афирмацију Међународног дана жена, као дана борбе за равноправност и женска људска права, омогућили су социјални и феминистички покрети 1960-их и 1970-их година прошлог века.
Године 1975, која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обележавати Међународни дан жена.
У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, демократско право гласа и многе друге.
Швајцарска је била последња земља у Европи која је увела право гласа женама (1972).
Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена демонстрацијама, предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег унапређења женских и људских права. А неке се настоје изборити да постане државни празник у земљама у којима то још није.
Дан жена је остао државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама.
Женама се 8. марта у многим државама уобичајено уз честитку дарује цвет који је почео да се поклања у Риму пре више од пола века на овај дан, јер симболише снагу и достојанство свих храбрих жена које су своју борбу за правду започеле протестима средином 19. века у Њујорку.
