Nakon više od osam godina postojanja bitcoina, banke širom sveta sve više razmatraju njegove pozitivne i negativne strane, prenosi Bloomberg.
Čuvari svetske ekonomije su na iglama, ističe taj ugledni finansijski medij. Naime, moraju doneti odluku o privatnim kriptovalutama koje su poslednjih nedelja u centru pažnje – vrednost bitcoina trenutno prelazi 16.000 dolara, a ove nedelje započelo je i trgovanje bitcoin vrednosnim papirima. Drugo otvoreno pitanje je uvođenje službenih kriptovaluta.
U nastavku prenosimo detalje o politikama prema kriptovalutama koje su zauzele neke od najvećih svetskih banaka.
SAD: Briga za privatnost
Bankarski sistem SAD-a, Federalne rezerve (Fed), tek počinje istraživati kriptovalute i ne pokazuju neku konkretnu nameru da pokrene vlastitu inačicu bitcoina. Član odbora Jerome Powell ranije ove godine izjavio je da tu tehnologiju muče tehničke poteškoće te istakao da je ključ u “odgovornom upravljanju i kontrolisanju rizika”. Powell smatra da bi izdavanje službene kriptovalute predstavljalo “znatan” izazov. Kao problem navodi zaštitu privatnosti te za sada smatra kako su privatne digitalne valute dovoljne.
Potpredsednik Nadzornog odbora Feda, Randal Quarles, izjavio je da banka nema politiku za regulisanje bitcoina. Powell je u novmbru izjavio da kriptovalute još nisu “dovoljno velike” za stvaranje monetarne politike.
Evrozona: Efekat lala
Evropska centralna banka (ECB) upozorava na opasnost ulaganja u kriptovalute. Potpredsednik ECB-a Vitor Constancio u septembru je bitcoin nazvao “lalama”, aludirajući na finansijski balon u Holandijiu 17. veku, kada se razvila pomama za ulaganjem u lale.
Benoit Coeure rizičnima smatra nestabilnost vrednosti bitcoina te njegovu povezanost s izbegavanjem plaćanja poreza i kriminalom. Predsednik ECB-a Mario Draghi u novembru je izjavio da digitalne valute imaju ograničen uticaj na evropsku ekonomiju te da ne predstavljaju pretnju monopolu centralnih banaka.
Kina: Prihvatanje tehnologije
Kineska centralna banka u potpunosti vlada kriptovalutama i spremno prihvata ovu tehnologiju. Njen istraživački tim od 2014. godine razvija digitalni fiducijarni novac. Međutim, trgovanje privatnim digitalnim valutama poput bitcoina je zabranjeno.
Iako još nije određen službeni datum uvođenja digitalnih valuta, kineske vlasti digitalne valute smatraju putem ka učinkovitijem plaćanju i preciznijoj kontroli valuta.
Japan: Proces proučavanja i dalje traje
Guverner Japanske banke Haruhiko Kuroda u oktobru je potvrdio da Japanska banka nema u planu izdavanje digitalnih valuta, no istakao je i da želi o njima znati više.
“Budući da bi izdavanje digitalne valute centralne banke široj javnosti značilo da banka omogućava pristup svojim računima svima, rasprava o digitalnoj valuti centralne banke vezana je uz temeljna pitanja centralnog bankarstva”, rekao je Kuroda.
Nemačka: “Igračke za špekulante”
Nemačka Bundesbanka posebno je sumnjičava prema digitalnim valutama jer njeni građani još uvek preferiraju plaćanje gotovinom. Član odbora Bundesbanke Carl-Ludwig Thiele u septembru je izjavio da je bitcoin više “špekulantska igračka nego način plaćanja”.
Uvođenje kriptovaluta poremetilo bi bankovni poslovni model i naglavačke okrenulo njenu monetarnu politiku. Međutim, Bundesbanka ipak aktivno istražuje primenu ove tehnologije u platnim sistemima.
Ujedinjeno Kraljevstvo: Potencijalna “revolucija”
Guverner Engleske banke Mark Carney kriptovalute naziva delom potencijalne “revolucije” u finansijama. Centralna engleska banka prošle je godine krenula stopama Silicijumske doline i pokrenula akcelerator finansijske tehnologije.
Carney smatra da digitalna tehnologija “obećava” u smislu pojačanja odbrane protiv cyber napada i preobrćanja platnog sistema. Ipak, napominje da Engleska banka još ne razmišlja o stvaranju vlastite digitalne valute.
Francuska: Potreban je “veliki oprez”
Guverner Francuske banke Francois Villeroy de Galhau u junu je upozorio da francuski službenici “pozivaju na veliki oprez” jer iza kriptovaluta ne stoji javna institucija.
“Svi istorijski primeri privatnih valuta nisu završili slavno”, dodaje. Smatra da bitcoin ima svoju “mračnu stranu”, a koristi ga se isključivo “na vlastitu odgovornost”.
Indija: Zabrana
Centralna indijska banka protivi se upotrebi kriptovaluta jer ih smatra kanalom za pranje novca i finansiranje terorizma.
Indijska banka rezervi ipak razmatra upotrebu digitalnih valuta svetskih centralnih banaka. Trgovanje bitcoinom u Indiji krši pravila o deviznom poslovanju.
Brazil: Podrška inovacijama
Centralna brazilska banka digitalne valute ne smatra “neposrednim rizikom za brazilski finansijski sistem”, iako je skeptična prema njihovoj upotrebi.
Banka se obvezala “podupreti finansijske inovacije i nove tehnologije koje finansijski sistem čine sigurnijim i učinkovitijim”.
Kanada: Kriptovalute poput imovine
Viša zamenica guvernera Kanadske banke, Carolyn Wilkins, u novembru je izjavila da kriptovalute nisu pravi novac.
“Radi se o aktivi i tako s njima treba postupati”, izjavila je Wilkins. Poput ostalih kolega, tehnologiju smatra obećavajućom.
Južna Koreja: Zaštita od zločina
Koreanska banka u fokus stavlja zaštitu potrošača i sprečavanje zločina. Zamenik guvernera Shin Ho-sun prošli mesec izjavio je da su potrebna dalja istraživanja i nadzor digitalnih valuta.
Bitcoin je u Koreji prihvaćen u tolikoj meri da je premijer nedavno upozorio da kriptovalute kvare omladinu u toj zemlji.
Rusija: Opasnost od “piramidalnih shema”
Rusku lnucentr banku brinu potencijalni rizici vezani uz kriptovalute. Guvernerka Elvira Nabiullina izjavila je da “neće legalizovati piramidalnu shemu” te da je banka “u potpunosti protiv privatnog novca”.
Ruska banka za sada ne planira donositi odluku o regulaciji. Centralna banka pomaže tužiocima blokirati internet stranice na kojima se razmjenjuju kriptovalute, prema rečima zamenika guvernera Sergeja Švetsova.
Australija: Špekulatorska manija
Šef cntralne australijske banke izrazito je kritičan prema kriptovalutama i smatra ih sredstvom zločina.
Trenutnu fascinaciju ovim valutama guverner Philip Lowe naziva “špekulantskom manijom”, a banka nema planove za izdavanje vlastite kriptovalute.
Turska: Važnost digitalnih valuta
Digitalne valute mogle bi znatno doprineti finansijskoj stabilnosti, smatra guverner Turske centralne banke Murat Cetinkaya.
Digitalne valute centralnim bankama nameću dodatne rizike, uključujući kontrolu novčane snabdevenosti, stabilnost cena i prenos monetarne politike, ističe Cetinkaya.
Banka kriptovalute ipak smatra važnim faktorom bezgotovinske ekonomije, koji bi mogao ubrzati platne sisteme i učiniti ih efikasnijima.
Holandija: Najodvažniji pristup
Holandski pristup digivalutama jedan je od najodvažnijih. Banka je pre dve godine plasirala vlastitu kriptovalutu pod nazivom DNBcoin – samo za unutrsšnju cirkulaciju – u svrhu istraživanja.
Službenici tehnologiju blockchaina smatraju “prirodno primjenjivom” za rešavanje složenih finansijskih transakcija.
Skandinavija: U toku istraživanje digitalnih valuta
Skandinavske vlasti su lider u istraživanju kriptovaluta. Najstarija svetska centralna banka, švedski Riksbank, testira mogućnosti uvođenja valute poput digitalne e-krone. Ne smatra da bi uvođenje digitalne valute poremetilo monetarnu politiku.
Norveški Norges Bank istražuje nove tehnološke opcije zbog sve manje upotrebe papirnog novca. Danska je ipak opreznija: guverner Per Callesen ne želi službene digitalne valute. Smatra da bi direktan pristup likvidnosti centralne banke u krizna vremena pojačao masovno povlačenje novca iz komercijalnih banaka.
Novi Zeland: Upozorenja o špekulaciji
Guverner novozelandske Banke rezervi Grant Spencer smatra da bitcoin groznica nalikuje špekulantskom mehuru.
“Mislim da su kriptovalute deo budućnosti, no ne u obliku bitcoina”, izjavio je. Banka je u novembru izjavila da razmatra buduće planove za izdavanje valute.
Maroko: Kršenje zakona
Maroko svako poslovanje kriptovalutama smatra protuzakonitim.
Digitalne valute su skriveni platni sistem, ne podržavaju ih institucije i uključuju znatne rizike po korisnike, saopštile su vlasti u snovembru.
Banka za međunarodna poravnanja: “Ne može ih se ignorisati”
Centralna banka za centralne banke, BIS, smatra da kreatori politike ne mogu ignorirati rast kriptovaluta te da će morati razmotriti izdavanje sopstvenih digivaluta. Jedna od opcija je javna valuta koju bi izdavale samo centralne banke te koja bi se mogla direktno menjati za gotovinu i rezerve.
Ipak, BIS ističe da bi bio povećan rizik od navala na banke, a komercijalni zajmodavci mogli bi se suočavati s nedostatkom depozita. Privatnost je takođe pitanje koje bi moglo postati problematično.
Augustin Carstens, novi voditelj BIS-a, smatra da bitcoin zbog svog rasta zahteva pažljivo razmatranje, zaključuje Bloomberg u svom pregledu.
Izvor-Index
