Nezadovoljni što još uvek nije raspisana licitacija za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području Sombora, pedesetak poljoprivrednika okupili su se pred somborskom Skupštinom grada. Kašnjenjem licitacije, po njihovim rečima, dovodi se pitanje i ovogodišnja proizvodna sezona, pošto su neki agrorokovi već prošli.
„Imajući u vidu da već dve godine nije sprovedena licitacija državnog zemljišta i da nemamo saznanja da li će ona biti sprovedena ove godine, ugrožena nam je proizvodnja, koju zbog toga ne možemo kvalitetno da planiramo”, navodi se u zvaničnom obraćanju poljoprivrednika gradskim vlastima.
Predstavnike poljoprivrednika, među kojima su dominirali oni iz Gakova, Stanišića, Aleksa Šantića i Riđice, primili su na razgovor gradski čelnici, a kako je gradski većnik zadužen za poljoprivredu, Zoran Miler, od pre nekoliko dana u ostavci, medijima se zvanično posle sastanka šturo obratio samo Boris Bulović, pomoćnik gradonačelnika za urbanizam i zaštitu životne sredine. On je bio spreman da obelodani samo to da će se razgovori sa poljoprivrednicima nastaviti i da će se sledeći sastanak sa njima održati 3. februara.
S druge strane, poljoprivrednici u protestu su bili daleko kritičniji nego u zvaničnom saopštenju podeljenom predstavnicima medija, a u kojem zahtevaju da ih gradska vlast do 3. februara informiše o sudbini njihovog zahteva za raspisivanjem licitacije za zakup državnih oranica.
Koren višegodišnjih problema sa licitiranjem državnih oranica u Somboru se, tvrde upućeni, krije u sudbini neprivatizovanih poljo-preduzeća kao što su „Graničar“ u Gakovu i „Aleksa Šantić“. Upravo se tim kolektivima koji obrađuju državnu zemlju bez učešća na licitaciji, izlazilo u susret. Naime, zbog protesta radnika svaki put bi iz Ministarstva poljoprivrede dolazio nalog da se nekoliko hiljada hektara izuzme iz obavezujućeg Programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, kako bi ova preduzeća imala na čemu da rade.
Ta preduzeća nisu sa lokalnom samoupravom potpisivala nikakve ugovore o korišćenju zemlje, kako bi izbegla bilo kakve obaveze po osnovu najma. Pošto, upropašćene kako jesu, firme nisu imale novca ni za zasnivanje proizvodnje, zaključivani su ugovori o „poslovno-tehničkoj“ saradnji sa privatnicima, pa se do žetve više nije znalo ni ko ore, ni ko kome plaća. Tačnije, zakup državne zemlje nije plaćao niko. (Dnevnik)
