На овонедељном састанку Бернске конвенције донета је одлука о смањењу статуса заштите вукова, упркос противљењу више од 300 организација цивилног друштва, бројних научника и хиљада грађана. Ова одлука, иницирана предлогом Европске уније, изазвала је забринутост широм Европе због потенцијалних последица по екосистем и опстанак ове угрожене врсте.
Међу земљама које су подржале одлуку налазе се Србија, као и Андора, Јерменија, Грузија, Исланд, Норвешка, Северна Македонија, Молдавија, Лихтенштајн, Швајцарска и Украјина. Насупрот томе, против смањења заштите гласале су земље попут Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније и Уједињеног Краљевства.
Одлука је донета без чврстих научних доказа, што је критиковала иницијатива за велике звери у Европи, истичући да опоравак популације вукова има позитиван утицај на природна станишта. Према речима Дуње Мацоко Дрвар, директорке програма заштите природе WWF Адрије, смањење заштите могло би довести до поновног угрожавања вукова који су се једва опоравили након истребљења у већем делу Европе.
„Ова одлука само ће продубити друштвене поделе и угрозити поверење у напоре да се ефикасно управља популацијом вукова,“ рекла је Мацоко Дрвар, додајући да је политички мотивисано смањење заштите у супротности са деценијама напора за очување врста.
Иако је популација вукова у Србији тренутно стабилна, са законом који забрањује лов на карпатску популацију у Војводини, одлука Бернске конвенције изазвала је забринутост међу еколозима. WWF упозорава да би овај преседан могао довести до измена у кључним директивама о очувању станишта у Европи, угрожавајући не само вукове, већ и друге заштићене врсте.
WWF инсистира да се одлуке о заштити природе заснивају на научним доказима, а не на политичким притисцима. „Бернска конвенција мора осигурати транспарентност и научну утемељеност у процесу ажурирања листе заштићених врста,“ закључује WWF.
