Народна библиотека “Миодраг Борисављевић” из Апатина је јуче у вечерњим сатима у својим просторијама, тачније на одељењу за одрасле, организовала “Вече поезије”.
Присутна публика је током књижевне вечери имала прилику да чује стихове Рајке Томановић – Токовић, школског психолога из Суботице, ауторке едукативне бајке “Заборављени град” осмишљене ради превенције болести зависности.
Рајка је током преподневних сати одржала едукативну радионицу за апатинске основце, на тему превенције болести зависности за ученике 4. и 6. разреда Основне школе „Жарко Зрењанин“ учитељица Инес Васић Павловић, Гордане Радаковић и разредног старешине Владимира Чанковића. Путем кратког анимираног филма-бајке „Заборављени град“ навела је децу да самостално закључе које су то све болести зависности и колико си свеприсутне и веома опасне по здравље. Овом приликом решене су бројне дечје недоумице и послали снажну поруку која гласи „Никад нећу пробати“.
Ауторка ове едукативне бајке током књижевне вечери надахнуто је говорила своје стихове пред присутном публиком и за “Дунав” открила да пише од неких младих дана.
-Реч је о збирци “Кућица од злата” која представља збирку изабраних песама од мог раног, младалачког периода које су надахнуте романтизмом и хришћанством, а имам и збирку песама “Принца жаба” то су песме за децу… Аутор сам четири књиге, рекла је Рајка Томановић-Токовић не желећи много да говори о себи и поезији коју пише, али је зато радо говорила о свом млађем колеги по перу, Душану Крмпотићу и истакла да је овај млади књижевних до сада издао 15 књига и да њихово пријатељство траје пуне три године, па је отуд и настала идеја о промоцији њиховог књижевног стваралаштва.
-Душко је двадесет пет година млађи од мене, као дете је добио награду за једну своју песму, добио је књигу “Принц жаба” чији сам ја аутор. Заволео је и то му је постала омиљена књига, скоро све песме је знао напамет. Једном приликом, пре једно три године, Душко (Душан) је дошао са мојим супругом са којим ради у “Хемијској” школи, код нас. Душко ми је читао неке своје песме и песме које он воли, након што смо констатовали да обоје пишемо, а ја сам му говорила моје песме и у једном тренутку сам му рекла стих из “Принца жабе”, где ми је он открио да зна да сам ја писала ту песму. Од тада је наше пријатељство постало једно искрено и право пријатељство, а ја га доживљавам не само као колегу него и ментора…
Душaн Крмпотић је српски песник и сатиричар. Рођен је 15 јуна 1987. у Суботици. Аутор је више збирки поезија и сатире међу којима су: “Жртвене степенице”; “Еј, то ти је овај живот!”; “Ко на даму пика”; ´´Љубав и остале менталне инсуфицијенције´´; ´´На хиљаде бубњева у мојој глави´´; ´´Љубав познам по лепоти´´ и друге. Две сатире: “Чрчкарије распамећених личности” и “Чика Гвозден с картонским кутијама”. Нека од дела су превођена на италијански, руски, немачки и мађарски језик. Душан је између осталих, на наговор односно жељу његовог пријатеља, а нашег суграђанина, синоћ говорио и стихове “Песма непознатог погинулог српског војника”.
Гитара и глас Вук Токовић, а водитељка програма је била Драгана Радаковић.
