У Великој сали Културног центра Апатин, у среду, 4. новембра, одржана је промоција књиге „Разговори код Златног папагаја“, ауторке Олге Кепчије, новинарке и дугогодишње музичке уреднице Радио Београда 202. Било је то вече посвећено југословенском новом таласу, његовим великанима и времену у којем је музика била много више од забаве, представљала је начин живота, слободу изражавања и глас читаве једне генерације.
Олга Кепчија је своју радијску каријеру започела 1988. године на Програму 202, где је током деценија рада оставила значајан траг у промоцији домаће рок музике. Била је водитељка култне емисије „Хит недеље“, ауторка и уредница емисија посвећених рокенролу и младим бендовима, као и једна од најпосвећенијих хроничарки домаће музичке сцене. Поводом четири деценије новог таласа, 2021. године реализовала је серијал од 40 радијских емисија „Златни папагај“, који је касније послужио као основа за настанак истоимене књиге.
Књига „Разговори код Златног папагаја“, објављена 2025. године, доноси 50 интервјуа са музичарима, новинарима, уметницима и другим ствараоцима који су обликовали југословенску музичку сцену крајем седамдесетих и током осамдесетих година прошлог века. Међу саговорницима су Срђан Гојковић Гиле, Зденко Колар, Срђан Сахер, Борис Лајнер, Бора Ђорђевић, Петар Јањатовић и бројни други сведоци времена у којем су настајали неки од најзначајнијих бендова са ових простора.
О музичком покрету који је померао границе, о стваралаштву, пријатељствима и атмосфери једне непоновљиве епохе, у Апатину су говорили ауторка Олга Кепчија и Зденко Колар, један од непосредних учесника и истакнутих представника југословенског новог таласа. Разговор је модерирала Јелена Косановић.
Зденко Колар, музичар и басиста легендарне групе „Идоли“, један је од значајних актера београдске новоталасне сцене. Музичке почетке везује за сарадњу са Владом Дивљаном, са којим је свирао још пре настанка „Идола“. Након овог култног састава, каријеру је наставио у блуз-рок групи „Зона Б“, а био је и члан „Old Stars Band“ Владе Дивљана. Својим радом оставио је препознатљив траг у историји домаћег рокенрола.
Кроз разговоре забележене у књизи оживљавају се успомене на време када су „Шарло акробата“, „Идоли“, „Електрични оргазам“, и бројни други састави стварали музику која је надилазила границе тадашње Југославије и постајала део заједничког културног наслеђа. Било је то доба у којем се са нестрпљењем ишчекивала нова плоча, када су се песме преснимавале на касете, а стихови памтили и преносили из генерације у генерацију.
Посебну вредност овом издању даје и пратећи компакт-диск „Журка код Златног папагаја“, са 20 пажљиво одабраних нумера. Међу њима се налази и раније необјављени демо-снимак песме „Ходај“, настао кроз музичку импровизацију Милана Младеновића, Масима Савића и Ивана Фецеа Фирчија, коју је забележио Митар Суботић Суба. Овај драгоцени музички запис представља још једно сведочанство стваралачке блискости уметника чија су имена остала трајно уписана у историју музике на овим просторима.
Милан Младеновић (1958–1994), један од најзначајнијих музичара и аутора југословенске рок сцене, каријеру је започео у групи „Лимуново дрво“, а потом постао певач и гитариста култног новоталасног састава „Шарло акробата“. Највећи траг оставио је као фронтмен, гитариста и главни аутор групе „Екатарина Велика“ (ЕКВ), настале из састава „Катарина II“. Песмама „Пар година за нас“, „Земља“, „Круг“, „Ти си сав мој бол“, „Као да је било некад“ и многим другим обележио је читаве генерације, оставивши музичко и песничко наслеђе које и данас има посебно место у култури ових простора.
Масимо Савић (1962–2022), један од најпрепознатљивијих вокала југословенске и регионалне музичке сцене, каријеру је започео као певач загребачке групе „Доријан Греј“, која је осамдесетих година стекла популарност песмом „Сјај у тами“. Након распада бенда изградио је успешну солистичку каријеру, препознатљиву по снажним емоцијама и јединственој интерпретацији.
Иван Феце Фирчи (1962), новосадски музичар и један од познатих бубњара југословенског рокенрола, свирао је у групама „Лабораторија звука“, „Џакарта“ и „Луна“, а највећу препознатљивост стекао је као члан „Екатарине Велике“. Као бубњар учествовао је у снимању албума „Екатарина Велика“ из 1985. године, оставивши значајан печат у звуку овог култног састава. Током богате музичке каријере сарађивао је са бројним уметницима, а његово име остало је нераскидиво повезано са једним од најзначајнијих периода југословенске рок музике.
Након разговора, вече је настављено музичким наступом Апатинке Ене Ђорђевић и њеног бенда. За почетак наступа одабрали су песму „Ти си сав мој бол“ легендарне групе „Екатарина Велика“, чиме је на најлепши начин успостављена веза између музичке прошлости и генерација које одрастају уз песме настале пре више деценија.
Промоцију су обележили и лепи утисци које је Олга Кепчија понела из Апатина. Током разговора истакла је да никада није била у лепшем простору од Велике сале апатинског Културног центра, упутивши тако посебан комплимент домаћинима. Открила је и занимљив детаљ, да јој је ово заправо пети долазак у Апатин. Како је испричала, тек на самом уласку у град присетила се да га је раније посетила чак четири пута.
Ово вече било је много више од представљања једне књиге. Била је то прилика да се оживе успомене на раздобље у којем је рокенрол имао снагу да покреће, инспирише и повезује људе, али и да се са поносом подсетимо музичког наслеђа које је некадашња Југославија оставила генерацијама које су дошле после ње.
У времену у којем се музика често брзо ствара, слуша и заборавља, сусрети попут овог подсећају на године када су албуми имали посебну вредност, а песме постајале део личних прича, младости и успомена.
Јер, велика музика не припада само времену у којем је настала. Она траје, повезује генерације и чува сећање на људе који су је стварали. А неке песме, ма колико година прошло, никада не престају да буду наше.
