Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему који се носи на реверу уочи и на Дан примирја 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату.
Амблем Дана примирја је комбинација Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље која је додељивана српским војницима за изузетну храброст. Концепт Наталијине рамонде – симбола обележавања Дана примирја у Србији, осмислили су пре више од 10 година Марко Ђурић, сада министар спољних послова и амбасадор Александар Ристић, сада амбасадор у Бразилу.
Иако се Дан примирја у Србији обележава као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише васкснуће Србије и страдања кроз која је прошао српски народ током и после Првог светског рата. Наталијина рамонда може да оживи и када се потпуно осуши, па је постала синоним српског страдања и победе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године.
Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успела да изађе као победница, поново се рађајући као цвет феникс. Наталијина рамонда, чији је цвет висок 10 центиметара, припада фамилији ”Gesne riaceae ”. Има љубичасте цветове и тамно зелено лишће, а цвета од априла до јуна.
У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму. Рамонду је код Ниша, у Јелашничкој клисури, открио ботаничар и дворски лекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић, 1882. године. Он је намеравао да нову врсту да назове Нишка рамонда, али је одлуку променио у част краљице Наталије. Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом светском рату. Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе „Сићевачка клисура”, Специјални резерват природе „Јелашничка клисура”, Специјални резерват природе „Сува планина” и Национални парк „Шар планина”.
Ова законом строго заштићена врста расте и у Северној Македонији, на северу Грчке, у Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске. На Дан примирја у појединим земљама, посебно у Великој Британији, као симбол се носи цвет булке. „Попи” је подсетник на време када је на разореним и опустелим пољима, где су војници масовно сахрањивани, а биљни и животињски свет тенковима и бојним отровима уништаван, први никао крваво црвени мак.
Цвет и даље расте на местима битака у Француској и Белгији, о чему је још 1915. писао канадски потпуковник Џон МекКре у делу „На пољу часном” – „На пољима Фландрије”. Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на дан када је 11. новембра 1918. године, након четворогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ, преноси Танјуг.
