Промоција књиге “БЕГЛУК” Душана Савића, која је недавно објављена у издању Градске библиотеке „Карло Бијелицки” биће уприличена у уторак, 28. октобра са почетком у 19.00 сати, у Легату Мирослава Јосића Вишњића.
Учествују: Душан Савић, проф. др Саша Радојчић и Наташа Туркић, директорка Градске библитоеке.
„Над причама Душана Савића, као и над његовим романом Порајмос, остајем затечен питањем: да ли треба да будемо срећни што је, у овом нашем поднебљу, у чијем одбијању географског одређења у овом тренутку уживам, поднебљу са тако пуно симбола култура и живота заједница заосталих у слојевима земље и у колективном памћењу који некада у некој књизи, или другом артефакту проблесну у нашу стварност, или тужни, што је то на овом поднебљу олако препуштано забораву због нечега бољег што се веровало да долази.
А управо то заборављано, у заборав гурано, јесте оно највредније што поседујемо: мноштво варијетета људских и колективних судбина. Поменути слојеви не леже само један преко другог, него се те различите археологије на малом простору додирују. И хоризонтално и вертикално се у причама Душана Савића оне стичу. Слично осећање, не само због
преклапања теме, пропасти беглука у насловној причи (новели), него и због других мотива јавило ми се док сам читао Памуков Инстамбул. Уздаси јунака прича, наратора, после дима цигарете, срка кафе или ракије у једном тренутку нисам више сигуран да ли долазе из књиге или из мене. То ширење историјског и географског простора у причама Душана Савића благотворно на нас делује као када удишемо пуним плућима, негдашњи чисти ваздух овог поднебља.”
Ненад Милошевић
„У приче сабране у збирку Беглук, Душан Савић похватао је оне специфичне тренутке када живот реши да се обрати човеку – понекад само да га кврцне, а често и да га добро раздрма. Посебно читалачко задовољство пружају оне приче у којима изгледа као да се случај с јунаком само нашалио, али после те шале јунак (заједно са читаоцем) остаје да
се мисли и чешка по глави.
Савић гради читаву плејаду ликова, од беговских синова и војника ЈНА до дерана и дођоша, преко мађарских цариника до загребачких гимназиста и бечких поштара. У поглављу „Бањалучки записи” приче Душана Савића баве се кључним ситуацијама у процесу одрастања и сазревања.
Бројни топоними ове збирке исцртавају мапу једног географски и културолошки разноврсног простора, коме јединство даје лично искуство аутора, али с тим јединством лако ће се идентификовати генерације читалаца које су га и саме искусиле.”
Мирјана Митровић Стефановић
Фото: Градска библиотека “Карло Бијелицки” Сомбор
