PRILAGOĐAVANJE DECE U APATINSKIM VRTIĆIMA JOŠ TRAJE

APATIN DRUŠTVO VESTI

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje na teritoriji naše opštine ima dugu i bogatu tradiciju. Na inicijativu Zanatskog društva, a iz potrebe tadašnjih porodica za smeštajem dece u ustanovu, davne 1881. godine, Apatin dobija svoje prvo „zabavište“ . Već 1911 postojalo je šest takozvanih zabavišta sa šest zabavilja, na šest različitih mesta u gradu, a prilikom gradnje novih objekata vodilo se računa da dete ne mora da pređe više od pet stotina metara do vrtića koji je pohađalo. Ustanove su tokom svog razvoja menjale oblik svojine, tako da su nekada bile privatne, nekada državne ili crkvene. Jezik na kome se odvijao vaspitno-obrazovni proces je bio nemački i mađarski. 1922. godine je uveden srpski jezik. U toku Drugog svetskog rata pet državnih zabavišta su bila pod upravom Ministarstva zdravlja, dok je dva privatna finansirao i nadzirao „Kulturbund“. Od kraja Drugog svetskog rata, pa do 1953. godine „zabavišta“ su bila pod upravom osnovne škole. Odvajanjem od osnovne škole 1953. godine, osniva se predškolska ustanova. 1965. godine ustanova dobija naziv „Snežana“, a 1968. godine menja naziv u „Pčelica“, kakav je i danas. Trenutno Predškolska Ustanova “Pčelica” ima devet objekata.

Jete da je lep osećaj ostajati u tim nekim ranim godinama u toplini doma, u poznatom okruženju, uz poznata lica, ali je i činjenica da su deca koja pohađaju vrtić uglavnom mnogo otvorenija i spremnija na sve obaveze koje život nosi. Roditelji koji su odlučili ili su jednostavno prinuđeni da dete upišu u vrtić, trebalo bi da znaju da je tokom prve dve sedmice potrebno dovoditi dete, ali na kraći vremenski period. Roditelji koji su i ove godine upisali decu u predškolsku ustanovu trebalo bi da znaju da je dovoljno da ona najmlađa deca svakoga dana borave po sat vremena u vrtiću prvih dana, a direktorka Predškolske Ustanove “Pčelica” Apatin Biljana Mandić za naš radio je rekla da dužina prilagođavanja dece vrtiću može da bude od jedne pa do četiri sedmice, kao i da to zavisi od uzrasta deteta.

-Kada je u pitanju prilagođavanje, potrebno je da i roditelj ili neko od bliskih članova porodice prisustvuje dok isto traje, zato što je to zaista stresan momenat u životu svakog deteta, razdvajanje od njemu bliskih ljudi i dolazak u nepoznatu sredinu. Cilj prilagođavanja je da vrtić kao do tada kuća postane sigurna baza za svako dete.

Stručnjaci smatraju da je najteži zadatak svakog roditelja da ostane dosledan u vaspitanju svog deteta, odnosno da istraje u tome. Deca su radoznala, to su bića koja teško pristaju na: „Ne“, lako manipulišu postupcima starijih, naročito kada im se stalno udovoljava. Kao što odrasli reaguju na promenu sredine, tako i deca – kada pođu u vrtić, pokazuju reakciju na svoj način: plakanjem, ljutnjom, odbijanjem hrane ili društvenih aktivnosti, padom imuniteta… No, to nikako ne znači da roditelj treba da prestane da dovodi mališana u kolektiv. Deca se naviknu na vrtić samo ako redovno dolaze.

Da bi se vaše dete lakše prilagodilo, ponesite sa sobom neku detetovu igračku. Davaće mu osećaj sigurnosti dok se vi ne vratite po njega. Kad dođe momenat razdvajanja trebalo bi da budete smireni i da ne pokažete zbunjenost ili sažaljenje, što ga više budete smirivali više će plakati i rastanak će biti teži. Ostvarite dobar odnos sa vaspitačicom, ukoliko dete vidi da ste u njenom prisustvu opušteni I ono će biti sigurnije. Po dolasku iz vrtića obavezno provedite što više vremena sa detetom, raspitajte se o tome kako je proveo dan u vrtiću, igrajte se, šetajte, neka to bude samo vaše zajedničko vreme. Stručnjaci kažu već posle kratkog vremena vaše dete će se radovati odlascima u vrtić i igri sa novim drugarima.