Као простор који је током векова био везан за верски живот села, калварија поседује изузетну историјску вредност. Након што објекат постане споменик културе, његова реконструкција, адаптација или било какве интервенције подлежу посебним условима и дозволама у Светозару Милетићу, некада буњевачком, племићком немешком селу, уз цркву је врло рано формирана калварија као култно место.
Као један од архитектонских симбола села ова калварија са штацијама и капелом посвећеном Госпи од милосрђа, која се налази на гробљу, на узвишици недалеко од сеоске цркве, представља јединствено архитектонско решење и очарава лепотом израза. Управо ово један је од разлога због којих је Покрајински завод за заштиту споменика културе поднео предлог да се лемешка калварија стави под заштиту.
Њено постојање је документовано још у 18. веку, када је на овом узвишењу постојала црква земуница коју су опслуживали сомборски фрањевци. Изградња прве капеле у 18. веку, а затим њена замена новим здањем у периоду од 1924. до 1928. године, говори о континуираној посвећености локалне заједнице у очувању верске традиције. О томе сведоче записи у Летопису фрањевачког манастира у Сомбору, као и чињеница да су средства за изградњу нове капеле обезбедили сами мештани, уз подршку жупника Лајча Агатића и Суботичке бискупије.
Др Мирјана Ђекић, етнолог – конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика, истакла је да калварија у Светозару Милетићу сведочи о дугом континуитету католичке верске заједнице, традицији ходочашћа, као и историјском развоју самог села, те да је основа за стављање под заштиту њен значај као верског, културно-историјског и архитектонског споменика, као и одрживост култа и континуитета католичке заједнице у очувању традиције
ходочашћа.
Калварија је место ходочашћа и духовне рефлексије. У њеној крипти су се налазиле гробнице мештана, а у капели се чувају плоче са именима страдалих у Првом светском рату. Ово је место које је током 20. века било важно ходочасничко средиште, а иако је након Другог светског рата интересовање за ходочашће ослабило, калварија је и даље остала важан симбол верског и
културног идентитета села. Као простор са вишеслојном историјом, калварија у Светозару Милетићу представља важан сегмент културног наслеђа Бачке, који својим архитектонским, историјским и духовним карактеристикама сведочи о богатству и континуитету католичке традиције на овом подручју.
Олтарски део краси статуа Богородице, с леве стране се налази постаја – Исуса полажу у гроб. Капелу су красиле још две скулптуре, Света Ана и Света мала Терезија, који су из сигурносних разлога пренети у цркву Рођења Девице Марије. Са десне стране је мермерна плоча с пописом погинулих Лемешана у Првом светском рату. Када је реч о архитектонским вредностима, калварија у Светозару Милетићу представља развијену фазу развоја калварија по свом
јединственом изгледу и неокласицистичким архитектонским елементима.
Замисао спољашњег изгледа калварије носи обележје неокласицизма, који подражава античке мотиве. Непосредно испред калварије са леве стране налази се скулптура Разапети Христ и Бичевање Исуса – објаснила је др Ђекић.
Говорећи о процедури поступка заштите споменика, др Ђекић је истакла да је Покрајински завод је покренуо поступак утврђивања за културно добро калварије у Светозару Милетићу о чему су обавештени локална самоуправа и управа гробља где се калварија налази. Према њеним речима у току је израда законом предвиђене документације (фото и техничке), а након оглашавања у средствима информисања о покретању поступка утврђивања за непокретно
културно добро, предлог бити послат у Републички завод за заштиту споменика културе на даљу процедуру.
Извор и фото: Сомборске новине
