Министарство пољопривреде Србије објавило је данас да са Светском банком (СБ) започиње пројекат доделе бесповратних средстава малим пољопривредним газдинствима и предузећима, као и модернизацију сопственог система за доделу субвенција.
За те намене Министарство пољопривреде ће до краја године исплатити 20 милиона евра и то кроз три јавна позива до краја године.
Први позив, који подржава секторе воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства управо је објављен, док ће наредна два бити у јулу и октобру.
Нови вид подршке биће авансно исплаћен пољопривредницима који буду испунили критеријуме, а један захтев може бити подржан са најмање 10.000 евра, а максимално 25.000 евра када је реч о пољопривредним газдинствима, док ће мала и средња предузећа моћи да рачунају на 12.500 до 200.000 евра.
Kако је оцењено, оно што је додатни квалитет овог пројекта је то што ће газдинства поред бесповратних средстава имати и кредитну подршку уз минимално сопствено учешће.
На овај начин биће постигнут и додатни вид контроле јер ће средства бити доступна само за оне чија идеја има перспективу у даљем развоју што ће процењивати у ресорном Министарству, али и у банкама које ће одобравати кредите.
Kако је раније најавио министар пољоприврде Бранислав Недимовић, средства ће бити пласирана кроз шему 50-40-10, односно корисници ће моћи да добију бесповратна средства у износу до 50 одсто од укупне вредности инвестиције, док ће 40 одсто финансирати из кредита код банака које су учеснице пројекта, а свега 10 одсто сопственог новца произвођачи ће дати у старту као сопствено учешће.
Истакнуто је да је додатна погодност овог вида подстицаја то што пољопривредник сав новац добија унапред, односно пре почетка саме инвестиције и нема никаву препреку за даље улагање већ ће новац трошити по унапред одобреном пројекту.
Овај нови начин подршке у пољопривреди пружаће могућност пољопривредним произвођачима и микро, малим и средњим предузећима за развој али према условима који се представљају пред њих.
Значајна пажња биће посвећена примени нових технологија и одрживом приступу ка животној средини, наведено је у саопштењу.
Међу приоритеним корисницима су жене, млади пољопривредни произвођачи и они који раде у мање развијеним односно сиромашним општинама.
Предност ће имати и они произвођачи који имају комерцијални потенцијал, али још увек мали капацитет да се надмећу за финансијске мере подршке развоју пољопривреде попут европских фондова за рурални развој ИПАРД.
