Поводом Сретења – Дана државности Републике Србије данас је полагањем венаца на спомен обележја испред Kултурног центра у Апатину обележен овај државни празник.
На данашњој свечаности, након химне “Боже правде” у извођењу Апатинке Зоране Мрђа о историји Срба и самом значају „Сретења“ за наш народ, говорио је пуковник у пензији, Жељко Обрадовић председник Покрајинског удружења резервних војних старешина.
-Сретење се као Дан државности Србије славило до настанка Kраљевине, Срба, Хрвата и Словенаца, наког чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. Државни празник Републике Србије јесте Сретење, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанка и дан када је 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Kњажевства Сербије, подсетио је у свом обраћању Обрадовић.
-Устанак је означавао почетак рата и сукоба с огромном турском империјом и био је велики ризик, а доношење устава је означено као почетак пута стварања демократског друштва и државе. Од Првог српског устанка током наредних година Србија је прошла пут којим су неке друге земље пролазиле вековима, ослобађање од стране власти и изградње институција државе, војске и културе.
-Обавеза нам је да се на овај велики празник сетимо и поклонимо делима славног Kарађорђа и његових устаника као свих знаних и незнаних јунака из наше богате, али тешке историје, пропраћене бројним биткама и борбама за трајање и опстанак на нашим вековним огњиштима. Поред тога, на овај празник ваља да се као појединци, породица и народ сретнемо са поукама и искуствима ближе и даље историје коју не познајемо, недовољно познајемо или смо је погрешно учили. С косовским заветима од којих се удаљавамо, са душама од скоро четири милиона страдалих зверски уморених, избеглих Срба у двадесетом веку и других вредности за које су се наши преци изборили. За слободу и српску државу, поручио је Обрадовић.
-На данашњи празник немамо чега да се стидимо. Имамо право и обавезу да се поносимо нашим прецима. Треба да изразимо захвалност, поштовање и пијетет свим знаним и незнаним јунацима и жртвама који су дали оно што су имали и могли дати за нашу слободу и државност. Желим да нашим грађанима и свим нашим суседима упутимо најискреније поздраве и жеље, за љубав и разумевање, за рад и слогу, за толеранцију и солидарносст. Да у овом заиста тешком времену заједно градимо једну сигурнију будућност са више доброте, врлина, успеха, слоге, достојанства, части и здравља. За то смо одговорни не само према нашим прецима, него и свим нашим грађанима а посебно према нашој деци и младом нараштају. Нека нам је свима срећан и благодаран празник “Дан државности” Републике Србије. Живели!, поручио је у свом обраћању Обрадовић.
Венце на спомен облежја погинулих јунака и бораца народноослободилачког рата 1941 -1945. године и бораца Црвене армије у име локалне самоуправе и грађана општине Апатин положили су Дубравка Kораћ, председница општине Апатин и њен заменик Радован Ђукић.
У име Првог центра за обуку Војске Србије из Сомбора венце је положио пуковник Лазар Остојић са сарадницима. Испред Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова, венце је положио председник Стево Драча, у име Опшинске организације резервних војних старешина венце је положио председник организације Жељко Обрадовић. Испред Удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца, председник Чедомир Растовић, делегација пензионисаних војних лица коју је предводио пуковник у пензији, Мићо Радаковић. Венце су положили Општински одбор Српске напредне странке чију делегацију су предводили Милан Матовић и Стефан Давидовић и Опшински одбор Социјалистичке партије Србије на челу са председником Милошем Ђерићем. На спомен плочу погинулих бораца НОР-а и жртава фашизма у Другом светском рату венце је положила делегација председништва Субнора општине Апатин.
На спомен плочу погинулих бораца одбрамбеног рата од 1990. до 1999. године венце су положили испред Скупштине општине Апатин њен секретер Марко Ђумић и председник удружење ратних ветерана “Патриотски Фронт” Јовица Цвјетићанин.
