Od pre godinu dana rodjeni Nemac Hajo Volker stanuje u Apatinu, u ulici Juke Kolaka 57.Rodjen u Nemačkoj, ceo radni vek proveo je u Regensburgu gde je sve do penzionisanja radio kao menadžer marketinga, na plasmanu ambalaže za velike robne marke po celom svetu a odlaskom u penziju odlučio je da promeni sve u svom životu pa i mesto života.
-Supruga mi je umrla iznenada u svojoj 47 godini života i za mene je to bio veliki šok.Ostavši sam, kćerka sa svojom porodicom živi u Austriji, svakodnevno sam odlazio u zalogajnicu koju je vodila Mira, poreklom iz ovih krajeva.Malo pomalo sklopili smo prijateljstvo a onda me je upoznala sa svojom nećakinjom Slavicom koja je takodje radila u zalogajnici.Sve češće smo se vidjali i od prijateljstva rodila se i ljubav i kada se Slavica vratila u Srbiju odlučio sam da podjem sa njom- priča Hajo ne skidajući pogled sa svoje saputnice Slavice i dodaje.-Prvo smo bili zajedno u Somboru a kada sam prvi put došao u Apatin i prespavao u Zlatnoj kruni znao sam da je to pravo mesto za život .Kupio sam kućicu u Apatinu, polako je sredjujemo i zadovoljan sam.
Hajo Volker kaže da mu je žao što je učinio ovaj korak i da svakodnevno nastoji da se prilagodi novoj sredini.Sa soom stalno nosi rečnik i zapisuje u blok srpske reči i njihovo značenje na nemačkom jeziku jer je odlučio da savlada i novi jezik.Mnogi Apatinci ga prepoznaju, upoznao je svoje nove komšije , a najviše voli da ode na obalu Dunava jer ta reka spaja Apatin s njegovim Regensburgom.
-Ne žalim za onim što sam tamo ostavio.Već dve godine nisam tamo odlazio,Posetili su me moji prijatelji iz Regensburga i svima se ovede dopada.Kažu da mnogo bolje izgledam što i ne iznenadjuje jer živim bez stresa, bez žurbe, živim život onakako kako sam to nekada zamišljao. Dijabetičar sam ali veoma uspešno ga imam pod kontrolom, što mi nije uspevalo u Nemačkoj-kaže Hajo- i dodaje- život je ovde sporiji, svi govore ako ne danas biće sutra, polako kuda žuriš, ima vremena.Dopada mi se da su ovde još uvek velike porodice sa više generacija.U Nemačkoj roditelji ispraše decu kada postanu punoletna a deca roditelje smeštaju u domove kada više ne mogu biti sami.
U Apatinu mu, kakao kaže ništa ne nedostaje.Hrana je jeftina, može se otići na ručak a cene ručka su mnogo niže nego u Nemačkoj.Trenutno je u potrazi za lekarima i stomatologu, zlu ne trebalo.Problem je pomalo sa lekovima koje mu donose prijatelji jer pošta je već nekoliko pošiljki izgubila, ali, kako kaže sve su to sitnice.I ovde može da gleda svoje omiljene televizijske emisije putem satelita, a jedino što mu nedostaje to je sneg,
Sedeći u kafićima ili na obali Dunava Hajo je zaključio da ovde ima mnogo lepih žena dugih nogu ali i to da je više žena nego muškaraca za razliku od Nemačke pa muškarci mogu više da biraju.Dopada mu se i ciganska muzika puna melanholije.
Bio sam član skijaškog društva u Nemačkoj i obožavam sneg pa stoga i jedva čekam da napade pa da obujem skije i skijam.Većina kaže gde ćeš da skijaš kada nema brda, još kako se to može kada se hoće- tvrdi Hajo.
Ipak, nešto željno očekuje a to je da njegova Slavica dobije papire i da se konačno venčaju, jer zbog Slavice je došao u Srbiju i želi da sve bude popravilima.Nedostaje mu i bezalkoholno pivo, ali tu je brzo našao zamenu u apatinskom Jelen pivu.
Slavica Milošević takodje ima brak iza sebe i kćerku koja ima svoju porodicu.Prolem je što je Slavica rodjena u Bosni pa se sve iskomplikovaloo iako mi nije jasno da to tako dugo traje-govori Hajo.
