Уочи обележавања Међународног дана биолошке разноврсности, светска организација за заштиту природе WWF упозорава на драматичан пад биоразноврсности у свету.
“Према последњем Извештаја о стању планете, популације дивљих врста у просеку су мање за 73% од 1970. године, а посебно се истичу популације слатководних врста које су смањене за 85%. До тога нас је довело загађење, климатски притисци, директно искоришћавање ресурса, убрзани технолошки и индустријски развој, као и небрига влада, компанија па и свакога од нас”.
Како бисмо сачували наше, али и станиште свих живих бића у региону, WWF ради на очувању и опоравку станишта дивљих врста, обнови природних токова река, јачању отпорности Јадранског мора, климатском прилагођавању и отпорности као и укључивању најважнијих доносиоца одлука у те процесе. Иако су неке земље нашег региона, попут
Хрватске и Словеније, ставиле под заштиту 38%, односно 40% своје територије, друге, попут Босне и Херцеговине, заостају с тек 3,5%. Делотворност управљања заштићеним подручјима и потреба за прекограничном сарадњом и даље су кључни изазови за очување биолошке разноврсности региона.
“Утицај који WWF жели да оствари је мерљива заштита, опоравак и одрживо, још боље – заједничко, управљање кључним врстама и стаништима у региону, уз истовремено осигурање да од опоравка природе просперирају и људи. У том смислу, до 2030. године желимо да имамо 30% копненог подручја под сврсисходном заштитом, успоставићемо слободан ток за 250 километара река и учинити да Јадран буде отпоран екосистем који ће хранити најмање 1,5 милиона људи. Притом ћемо се и даље залагати за одржавање климатских политика и политика заштите биоразноврсности у фокусу и радити на усмеравању јавних средстава у заштиту природе и животне средине”, истиче Дуња Мацоко Дрвар, програмска директорка “WWF-Adrije”.
“Наш регион има неколико значајних речних система који играју кључну улогу у слатководним екосистемима тог подручја. На пример, делта Неретве је међународно препозната по својој орнитофауни, с више од 310 забележених врста птица. УНЕСЦО-ов прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав, такозвани Европски Амазон, сачињен од 700 км дугачког зеленог појаса који повезује више од 800.000 ха изузетно вредних природних и културних предела, дом је највеће популације гнездећих парова орлова белорепана у Европи и станиште угрожених врста као што су мала чигра, црна рода, дабар, видра и јесетре. Овај предео је такође, важно одмориште за више од 250.000 миграторних водених птица сваке године.
Треба нагласити да биоразноврсност није само биљни и животињски свет, него и човек. Оно што је потребно нама, потребно је и свим другим живим бићима, а то је да имамо праве услове за живот – здраву храну, чист ваздух, чисту воду и што мање ванредних елементарних непогода” поручују из “WWF-Adrije”.
