У најновијој антологији савремене српске поезије објављеној у два тома под насловом „Фигуре у тексту – градови у фокусу“, која обухвата ауторе рођене од 1966. до 1946. године, по одабиру, мишљењу и укусу тројице писаца: Миљурка Вукадиновића, Видака М. Масловарића и Раденка Бјелановића, уврштене су и четири песме ЗОРАНА М. МАНДИЋ и то, од 27. до 31 стране другог тома, илити, књиге од слова „М“ до слова „Ш“. Мандићу су објављене песме: Бог дисеминације (мали оглед о несаници), Кафкина фонтана (причица о паралаксама), Беседа над чинијом од злата и Срце (Скица за емотивни портрет Борхеса у старости са фрагментима од 1. до 3.
У овој, ако не најобимнијој, онда сигурно међу најобинијим антологијама, на више од хиљаду страна изабрана је 1.151 песма од 413 аутора. А, с њом је како то истичу њени састављачи „читаоцима и критичарима понуђена поетски ранородна – нова књижевна географија Србије, са портретом неколико песничких генерација у распону од пола века“. У избору се, да наставимо овај цитат „поетички срећу најзначајнији српски песници из различитих градова у Србији“.
У предговору ове антологије под насловом „Азбучник поетског идентитета Србије“ уз „потпору“ позајмљене мисли Хорхе Луиса Борхеса – „Књига која не садржи противкњигу сматра се непотребном“, истакнуто је да ће ова антологија, или, двотомна књига, као „јединствени пројекат у 21. веку, изазвати монога питања и недоумице, као што су уосталом такву судбину доживеле многе, да се не каже – сви слични, претходно објављени избори
Антологију, као суиздавачи потписују крагујевачки „Кораци“и београдска компанија „Бирограф“ са навођењемкгосподњом 2019. као годином издања..
