Da ljubav ne poznaje granice, godine, nego se nalazi i u poznim godinama na čudnovatim mestima, pa čak i u Domu za stare. Tek u apatinskom Domu je priređena prava svadba za dvoje korisnika koji su ovde našli svoj drugi dom. Venčali su se Jovan Stojišin (1947) iz Novog Sada i Ankica Mirković (1968) iz Apatina.
Bilo je to krajnje emotivno venčanje koje je čak nekima nateralo suze. Za Jovu, koji je u Domu 14 godina kažu da je oduvek bio šmeker. Žene su ga volele. Ali on je na kraju izabrao baš Ankicu koja je tu smeštena pre dve godine. Iako oboje imaju iza sebe brakove i potomke to ih nije sprečilo da ponovo nađu sreću.-Ankicu sam zavoleo na prvi pogled. Ona boluje od mišične distrofije a ja sam joj od početka pomagao u rehebilitaciji-priseća se Jovan, a radnici Doma, koji su sa korisnicima priredili ovo venčanje, objašnjavaju da je Ankicinoj želji za rehabilitacijom i njen uspešan tok, velikim delom zaslužen Jovan, koji je svojom pažnjom i ljubavlju, njoj doneo novi pogled u život. Zbog uzbuđenja Ankica nam nije mogla ispričati svoje utiske ali je njen osmeh i radosst koja je sijala u očima dok su se venčavali dao odgovore kojima ne trebaju reči.
-Ovo je prvo venčanje u Domu ali se nadamo ne i jedino. Potrudili smo se da dvoje naših korisnika pamti ovaj čin ljubavi i organzujemo sve od matičara, muzike, večere, plesa, poklona…-kaže Slađana Šušnjar, direktorka Doma za stare i penzionere u Apatinu, kojoj je uzgred, pripao i mladin bidermajer.
