Кристина Николајевна Федорова је академска сликарка рођена 1984. године, која данас живи и ствара у Србији, на две адресе – у Апатину и Кљајићеву. Њена уметност, као и њен живот, обележени су непрестаним путовањима, која су је обликовала и инспирисала. Као што је Иво Андрић написао “Путовати значи наћи се одједном у нарочитом свету, између места које смо напустили и оног у које треба да стигнемо, под влашћу непознатих закона, суочити се са догађајима којима нисмо дорасли”. Уметност Кристине Федорове управо је таква – стално у покрету, прожета искуствима, променама, сусретима и новим перспективама.
Руски темељи – школа строгог реализма
Кристинин уметнички пут почиње у Русији, где је завршила једну од најпрестижнијих уметничких школа у земљи – Краснојарску школу уметности имени В.И. Сурикова. Ова школа, која носи име по великом мајстору реализма XIX века, негује традицију прецизности у уметности. Ту није било простора за субјективно виђење – анатомија мора бити тачна, светло и сенке морају одговарати природним законима, а перспектива мора бити исправна. Ово је постао темељ њеног стваралаштва. Године 2005. завршила је ову школу као специјалиста за позоришну сценографију. Одмах је почела да ради у Kраснојарском државном театру, опере и балета Д.А. Хворостовски као уметник-декоратор, а већ 2011. године постаје главни сценограф. У оквиру позоришта, радила је сценографије и костиме за више од 13 представа, међу којима су и Сњегурочка Римског-Корсакова, Евгеније Оњегин Чајковског и Крцко Орашчић. Али, уметница је увек тежила нечему више. Године 2013. започиње велико путовање које је утицало на цео њен уметнички израз.
Балкан као нова инспирација
Први сусрет са Балканом оставио је снажан утисак на Кристину. Открила је природу која се разликује од оне на коју је навикла у Русији, а посебно ју је фасцинирала православна архитектура, другачија од оне коју је познавала. Ове разлике нису је само привукле – оне су у њеној уметности оставиле дубок траг. Свој уметнички печат оставила је и у књизи “Лоза од шљивовице”, која говори о разликама између Србије и Црне Горе. За ову књигу Кристина је урадила илустрације, додајући јој посебну визуелну димензију. У том периоду, Београд је постао још једна значајна станица на њеном путовању, град који ју је инспирисао и који је заувек остао у њеним сећањима.
Пронашла је свој мир у равници
Иако је путовала по свету и радила у Италији на оперским продукцијама попут Ла Травиата Ђузепеа Вердија и Кавалерија рустикана Пјетра Маскањија, Кристина је на крају нашла свој мир у српској равници. Данас живи и ствара на релацији Кљајићево – Сомбор – Апатин. Ово није случајност, већ природан наставак њеног пута. На овим просторима пронашла је не само инспирацију, већ и људе које сматра више од пријатеља – правом породицом. Зашто баш три места? Вероватно зато што кад једном кренеш на путовање, оно никада заиста не престаје. А с друге стране, можда зато што се из ове равнице више нигде и не жели ићи. Кристина Федорова није само уметница која слика – она је уметница која живи уметност, која је кроз своја путовања и сусрете обликовала јединствени уметнички израз. Непрестано ствара и излаже, уносећи у своја дела емоцију, искуство и дух свих места кроз која је прошла.
Њене радове, инспирисане животом у Србији и Апатину, посетиоци су могли видети на њеној самосталној изложби одржаној 2023.године у галерији Меандер.
Пројекат „Руси и Украјинци у комшилуку – Наша нова реалност“ суфинансиран је од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, који је доделио средства”.
