Одржана конференција „Пут опоравка: Унапређење услуга за жртве сексуалног насиља у Војводини“ у организацији Центра за подршку женама.
Упркос напорима институција, родно засновано насиље – нарочито сексуално – и даље је широко распрострањено у Србији.
Жене и девојке, посебно оне из рањивих група, најчешће су жртве, поручено је на конференцији „Психолошка подршка и правна заштита жртава сексуалног насиља у АП Војводини“, одржаној у организацији Центра за подршку женама.
Према истраживању из 2018. године, чак 62% жена у Србији после 15. године доживи неки облик родно заснованог насиља, 42% сексуално узнемиравање, 22% физичко и сексуално насиље, а 11% прогањање.
Упркос постојању законског оквира, оно што недостаје јесу специјализоване услуге које женама жртвама насиља помажу да превазиђу трауму. „Нама недостају услуге. Држава не улаже довољно у услуге, веома споро успоставља такве сервисе и сарадња институција која је неопходна да би жртва избегла додатну трауматизацију и виктимизацију је лоша. Зато стално говоримо о потреби унапређења међусекторске сарадње. Неки наши позитивни примери показују да је могуће и унапредити међусекторску сарадну тако што ће сви учесници у систему заштите и подршке, на једнак начин приступати жртвама и разумети које су њихове потребе“, објашњава Даница Тодоров испред Центра за подршку женама.
„Позитивни примери из праксе показују да је унапређење међусекторске сарадње могуће када сви учесници у систему приступају жртвама равноправно и са разумевањем њихових потреба.“ Отежавајућа околност за пружање услуга је и суспензија Закона о родној равоправности, од прошле године.
Истраживање које су за Центар за подршку женама спровеле проф. др Невена Петрушић (Правни факултет у Нишу) и др Косана Бекер (ФемПлатз) показује да дефиниција силовања у Кривичном законику није усклађена са Истанбулском конвенцијом. За разлику од Конвенције, која захтева доказивање изостанка пристанка, домаћи закон и даље инсистира на доказивању силе или принуде. „Имамо случај починиоца који је жену са менталним инвалидитетом, која се налазила на институционалном смештају, силовао више пута током три године. Ипак, осуђен је на свега пет година затвора.
Такве казне не остварују ни специјалну ни генералну превенцију и шаљу поруку да сексуално насиље није довољно озбиљан злочин“, упозорава проф. др Невена Петрушић.
Истраживање указује и на изражене родне стереотипе у пресудама. „С друге стране оно што се такође запажа у раду судова јесте да у великом броју случајева жртве не добијају стаус посебно осетљивог сведока, иако наравно због свега што су преживеле, итекако има потребе за тим. А, када би се такав статус признао, жртва би имала право и на правну помоћ адвоката, али и на друге видове помоћи и подршке“, објашњава Петрушић.
Родно засновано насиље посебно погађа Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене из руралних средина и друге маргинализоване групе. Специјализоване услуге подршке су ретке, често недоступне и финансијски неодрживе.
У Војводини тренутно функционише пет Центара за жртве сексуалног насиља у оквиру здравствених установа.
Раде 24/7 и пружају медицинску, форензичку, правну, саветодавну, психолошку и психосоцијалну помоћ. У 2024. години, Центар за подршку женама забележио је: 67 нових пријава (повећање од 42,5% у односу на 2023), и 492 пружене психолошке и психосоцијалне услуге (повећање од 34%).
Слично стање бележи се и у региону. Организације из Северне Македоније, Црне Горе, Албаније и БиХ су на Конференцији говориле о одсуству специјализованих услуга и отежаној институционалној сарадњи у њиховим земљама. У Црној Гори постоји иницијатива за отварање првих центара за жртве сексуалног насиља у 2024. години. Искуство рада Центара за жртве сексуалног насиља у Војводини представља јединствени регионални пример и основа је за регионалну сарадњу и размену знања, како би се женама жртвама сексуалног насиља, без обзира на земљу, обезбедио једнак степен подршке и заштите.
Инфо: Центар за подршку женама
Фото: Огњен Туцаков
