NAŠA RUGLA
Najfrekventnija mesta u našoj varoši ujedno su i najzapuštenija, ako izuzmemo sa te liste rugla, samo Glavnu ulicu, koja se redovno uređuje.
Eto, ta po svemu nesrećno postavljena pijaca, može se sada podičiti i time što je zarasla u travu. I ono malo nosaća bicikla su zarasla u travu tako da se sada ni ovo popularno vozilo ne može parkirati osim na kante za smeće ili izloge. Rečju, biciklane su zarasle toliko, da se uopšte ne prepoznaju. Nikome nije jasno ko je zadužen za šišanje trave na pijaci. Biće najpre da je zadužen vlasnik, ili vlasnici pijace, koje izgleda jedino brine da li će naplatiti pijačne tezge. E, tu su više nego uredni.
Slična priča vezana je za prostor u frekventnoj ulici I.L. Ribara, koja vodi ka Dunavu i crkvi, a gde brojni turisti, često stranci, ostaju šokirani prizorima zapuštenosti zelenih površina ispred Doma penzionera, a i pivarskim ograđenim parkingom. Ispred zgrade u kome se nalaze dva penzionerska udruženja sve zaraslo a visoka korovska trava valjda nije šišana cele ove godine. No, to izgleda nikome iz ovih udruženja ne pada u oko, osim, eto, tim strancima.
A ko bi tek rekao što moćna Pivara ne tretira ovu stranu ulice gde je ograda parkinga zarasla takođe u korov a unutar kruga gomila otpada koji se tu nalazi takođe cele godine.
Ovakvih primera ima sigurno još u gradu ali evo pokušavamo da ukažemo samo na ova frekventna mesta. Možda ovaj tekst pokrene nešto, a posao nije težak, nije skup, samo treba šišati travu.
NELA POPOVIĆ
Svojevremeno sam pisala u „Blicu“ o našoj sugrađanki Neli Popović. Tekst je objavljen na celoj stranici jer su urednici procenili da ta priča zaslužuje toliko prostor. Elem, ta naša Nela, tada je bila odličan đak, ali nije joj odobrena opštinska stipendija. To nije sprečilo mladu devojku da upiše i sada uspešno diplomira na Medicinskom fakultetu prestižne Vojno medicinske akademije u Beogradu.
Ni danas mi nije jasno kako to da Neli nije odobrena opštinska stipendija. Kojim se kriterijumima vodila tadašnja opštinska vlast. Samo znam da našoj sugrađanki Neli neće pasti napamet da traži posao u svom rodnom gradu.
Koliko li smo se Nela odrekli zbog toga što vlast nije prepoznala kapacitete mladih, odličnih đaka, posle uspešnih stručnjaka, koji su itekako potrebni gradu. A onda se čudimo što nam mladi odlaze. Čak i zbog toga što nisu, ionako skromnim stipendijama, pomogli njihovo teško školovanje.
KUVARI
Mladi danas u većini znaju da izabru zanimanje za koje su sigurni da će naći posao a veliki pare zarađivati u inostranstvu svedoči ovogodišnja navala na srednje škole, smer sada nazvan, kulinarski tehničar. Prestižne gimnazije sada nisu toliko top u interesovanju srednjoškolaca. Ali, sve nešto mislim, da je ovakvo interesovanje mladih za zanimanje kuvara više okrenuto ka budućnosti za posao u inostranstvu gde je ovo zanimanje itekako traženo i plaćeno. Jer, kod nas, gde je ovaj težak posao manje plaćen, od mnogo lekšeg konobarisanja, je potcenjen. Svojevremeno moj domaćin u Nemačkoj redovno je posle obeda ulazio u kuhinju restorana i častio kuvare. Kod nas to nije običaj ili su to veoma retki slučajevi.
Eto i zbog toga nam mladi odlaze.
VRTIĆ
Vriću u Prigrevici dodeljeno je 8,5 miliona dinara za renoviranje. Ova kuća u kojoj se nalazi vrtić to i zaslužuje zbog dece. Nije teško uočiti da se svi objekti vrtića „Pčelica“ svake godine uređuju. Jedna samo od retkih, koja kao dete, nisam pohađala vrtić, tako da sam tada tu stepenicu obrazovanja i vaspitanja preskočila. Ali kada bi se danas vratila u detinjstvo izabrali bih da budem u vrtiću u Parku ili u Prigrevici. Tek zato što su oni u starim zgradama koje odišu toplotom porodičnog doma. A tome uveliko doprinose posvečene svome poslu sa decom, vaspitačice.
Sofija Pualić-Špero
