ИЗ МОГ УГЛА- НАПРЕДАК, ЈАВНА СЛУЖБА И ТУГА

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA VESTI

НАПРЕДАK
Око педесетак радника „Напредка“ су у расулу. Наравно, ту су и њихове фамилије. Предузеће које је пословало скоро седам деценија одједном је проглашено нелегалним. Мислим се, како би мени, или вама било, где сте проживели радни век, саопште да се сте илегални радници.
Наплаћују се тајкуни! Они који су су приватизовали све живо, а тако и наш „Напредак“. Док је било добро, било, сада је све исцрпљено, али кога то сада брига, осим радника.
А као новинарски диносаурус сећам се кад је „Напредак“ ушао у шему, некаквог тајкуна Боровице, да је тадашња општинска власт, на сва звона објављивала, „ево успешне приватизације“. Није то било, баш ни тако давно.
Дошли нови закони те испаде да ова фирма послује на нелегалној територији те да се треба изместити у Лучко подручје. Опет, стара власт је знала, да ми и немамо Лучко подручје. Наводне „Лука“ иза Рибарске централе, коју су посећивале разне делегације Kинеза и иних, никад није заживела.
Велике жеље, углавном мегаломанске и неизводљиве, биле су матрица.
Сада, после више 10 година, шта рећи него: Гаси се још једно предузеће у Апатину !?
П.С.
Kако сам рођена и живела крај Дунава, могуће више од осталих осећам, овај проблем. Само знам да све моје комшије, а није их мало, који су радили у некадашњем државном „Напретку“ добијали су плате и пензије, више од првобораца.
Речју, без приватизације, то је могло још успешно да ради.
САХРАНЕ 2
Греота је од Бога, (мада сам непоправљиви атеиста), што нам овај самодопринос од 1. одсто за сахрањивање, замагљује очи. Питам се и данас, као и јуче, прекјуче, где одлазе те паре. Већина Апатинаца је гласала за тих 1. одсто. Људски и природно.
Али осим оног ковчега, ништа није бесплатно. Плаћа се тзв. покров, некакав крст и даље…Значи сахране нису бесплатне као што се пропагирало када је самодопринос од 1. одсто уведен.
Kо контролише средства самодоприноса од 1. одсто, значи солидарности грађана, који су тај исти самодопринос одлучили већином да издвајају?
ЈАВНА СЛУЖБА
Не знам, или баш не разумем, зашто се, на пример здраство, сврстава у Јавну службу. Баш као што су то службеници разних нивоа, од општине до државе. Те тако је забрањено и здраству да запошљавају нове људе. Медицинара све мање. А здравље људи изгледа на последњем месту.
Заиста непомљиво да се здраствени радници изједнечавају са неким службеницима, писарима, ћатама…
ТУГА
Нестају ми пријатељи драги. Сваки дан помислим на њих. Недостају у овом једном већ готово завршеном животу. Али, утеха је да смо знали живети и заједно уживати. Тај кончић неумитно се ближи крају.