MISTERIJA „CRNE RUPE“?
Nevorovatno ali istinito, koliko god mediji i društvene mreže se „uspalili“ oko otrovnog otpada na njivi prema Prigrevici, toliko se manje zna, ko bi zapravo trebalo da budu odgovorni počinioci.
Što se više istraživalo sve manje smo saznali.
Ali, poenta, je u tome što će se iz opštinskog budžeta morati izdvojiti oko čak 8 miliona dinara za uklanjanje i analizu zemljišta. I, šta se sve može uraditi sa tim milionima. Kome malo, kome puno, ali cenim da bi neke od škola mogle biti koliko-toliko opremljene.
Zato me zanima, kako to da u ovoj varošici, u kojoj smo svi rođeni i živimo, ama baš niko ne može da otkrije počinioca. Zar je Apatin zaista u svakom smislu „crna rupa“?
Jer, ako su slične ekološke akcidente sa otpadom u Obrenovcu, kraj Novog Sada, i dalje, otkrili počinioce, zašto je to samo misterija ovde?
Umesto što kruže raznorazne priče po gradu trebalo bi definitivno reći: Ko je? Da je neko ispraznio samo jednu cisternu u određenom momentu razumeli bi da je to uradio tokom noći, da niko nije video, i eto. Ali ovako, ceo bazen izgrađen za tu vrstu otpada u njivama zaštićenim šibljem. E, baš sumnjam! (Uzgred, nisam ni sama nevina. Izbacila sam jednom vodu sa vanglicom od suđa u šahtu i dobila opomenu).
Ovako, osim što sumnja pada na mnoge, pada još više finansijski teret na opštinski budžet koji svi mi, od zaposlenih do penzionera, punimo.
SIRIJA U APATNU
Vest o blic-krigu u Siriji odjeknula je isto kao rakete tamo kratkotrajno u našoj varoši. Sevnule varnice preko društvenih mreža dojučerašnjih istomišljenika. Jedni osuđuju, drugi pravdaju, bombardovanje, ove već, ako ničim ono sličnim sa nama, ove napaćene zemlje i naroda, gde se više od polovine stanovništva, već iselilo.
Te tako povodom Sirije, i najava varnica na Balaknu, kažu mi, sad već vremešni prijatelji, ne želimo više da u Srbiji i uopšte na Blakanu, više bude rata. (Već su jednom bili na ratištu). Ako ga bude, nećemo ratovati. Pa makar to bilo i za našu „kolevku“. I dalje, neka ratuju oni i njihova deca, koja se školuju u inostranstvu.
Pa, sve nešto mislim, ako ljudi neće da ginu, ajd da ginemo za „zelene beretke“, zađemo u prirodu i čuvamo je.
Koliko li život vredi godina, meseci, dana, jedan jedini, da ga utrošimo na zaje… od stalnog ratovanja, retoričkih pritisaka, nenormalnih fejk vesti, uzbunjivanja sa vezom i bez veze! Biće tome kraja. Narod se zasitio.
MILAN ZULIĆ
Apatinac Milan Zulić, u našoj sredini, osim krugova koji se bave kulturom, malo je poznat. Zato je Zulić prepoznatljiv na svetskoj sceni kao multimedijalni umetnik. I to godinama. Svojevremeno pisala sam reportažu o njemu. Bila sam iznenađena da je on ostao u senci svekolike apatinske kulturne javnosti. A Zulić, za razliku od mnogih drugih umetnika i tobožnjih umetnika, za to vreme ostavlja svoje umetnički pečat u svetskoj javnosti.
A, s druge strane mi smo takvi, često ne priznajemo pravu umetničku vrednost, a dajemo prednost šundu, kiču…rijalitiju…
Naš umetnik koga malo ljudi zna u njegovom gradu je skroman. Danas to nije na ceni.
GLASAM
Glasam za to da imam platu jednog KV radnika u jednoj prepoznatljivoj kompaniji u Apatinu a ne fakultet ako mi je plata četvorostruko veća. Ali, šta vredi da glasam! Šta je tu je.
Zdrava pamet je kjuč, a ovde ga nema.
autor: Sofija Pualić Špero
