ИЗ МОГ УГЛА- ЕНИГМА, РАСКОЛИ, ПУСТОШ, ПОМОЋ ГОРДАНИ

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA SOMBOR VESTI

ЕНИГМА?
Већ недељама пасиониране фејсбуковце прогања апатинско клизалиште. По једној верзији, Апатинци су клизалиште преселили у оближњи Сивац. По другој, официјелној, клизалиште је у квару. По трећој, свако ко упре прстом да је клизалиште пресељено у друго место, добија одговор да идентична клизалишта постоје по целој Србији, да је реч о истој фирми која их типски прави, па отуда забуна око пресељења. Ово су само неке од верзија које читамо на фејсу.
У тој поплави информација, које изазивају шум и жамор у комуникацији, нико не зна шта је права истина, па ни ја, као новинар, кога, чини ми се фејсовци радо прозивају. Нема истине ни са једне ни са друге стране. Постаде тако клизалиште поприште политичких препуцавања. Илити, најмање се у овоме виде, нажалост, деца која су се радо клизала. (Што сам и сама била али сам се пре више деценија клизала са сличугама које сам добила за тек 12 рођендан на језерцету код некадашњег купатила).
Због тога би било упутно разрешити ову енигму јер такве се ствари на крају обијају о главу, иако се чине неважним. Не вреди „ко ној са главом у песку“.
РАСKОЛИ
У овој нашој чаршији на неколико фронтова одвијају се расколи. Раскол је наводно у политици настао у Републиканској странци. Даље, кажу врста раскола је и у СПС-у, наводно једни носе црнину а други се облаче у радосно црвену. Даље раскол је и у мом припадајућем Еко удружењу Пловарица где је изабран нови потпредседник, а секретара намеравају да смене, јер му је потпис нечитак. ( Није битно што је секретар мој муж ту не пале родбинске везе иако сам ја само чланица). А прве давне клице расколника биле су код пензионера. Они одавно имају три удружења, а неки чланови припадају свима трима, док су други искључиви и верни само једном. Чујем, оснива се и четврто. Kад од једне може настати десетак партија шта су пензионери гори од партијаца.
ПУСТОШ
Kад сам већ код најстаријих житеља ето, да обавестим, необавештене, да град и кафићи јесу били пусти, али да је било веселих места за тзв. луду ноћ, односно Нову годину (иако само још ретки сматрају да је то прави цајт за журку и окретање новог животног листа). Елем, људи, у Дому пензионера одвијала се права журка до ситних сати. Ди џејеви из студија у Оазе нису могли да сустигну музичке жеље. А песма из филма „Продавачица љубичица“ дигле је све на ноге. Ех, кад ли је овај филм био познат, чак ни ја оматорела не могу да сетим осим кроз маглу. Испаде, тако, да и у граду пензионера, како га многи зову, може бити весело. Имамо и ми право на радост, објашњава се унуцима. И нека.
ПОМОЋ ГОРДАНИ
Да и поред свега што нас прати кроз живот, појединачан и колективни, има хуманих људи показује помоћ која се прикупља за нашу суграђанку Гордану Беоковић. На сајту Хуманитарне Фондације БУДИ ХУМАН –Александар Шапић је списак безброј наших суграђана и фирми који су се одазвали акцији помоћи оболелој Гордани. Даје свако колико има. Неке фирме из Пригревице чак више од пола милиона. Но, цифра није битна, важна је добра воља. Сећам се, када су из Аустралије наши људи помагали болесној девојчици из нашег града, тражили су да тадашњи Глас комуне објави списак свих донатора, без обзира да ли је реч о долару или сто долара. То је пракса у свету. Тиме су средства транспаретнија и нема мувања, што нам није било страно. Вечерас, 4. јануара, наши бајкери МK Пантер, органзују хуманитарну журку у 21 час у ресторану Шаран. Они су познати и по хуманитарним акцијама.
Аутор- Софија Пуалић Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.