ДИВЉИ НА ДУНАВУ
Много тога је у Апатину крај Дунава никло и само ујутро освануло на дивље. Најновији случај су дивље монтажне градње на полустрву, преко пута градске плаже. Ово некад острво, сада полуострво, знају сви Апатинци, који тамо деценијама, поготово у најлепшој младости за празнике кампују, због чега, су га бар у мојој генерацији назвали ОСТРВО ВЕЧНЕ МЛАДОСТИ. (Уосталом тамо су се најлепше љубаву рађале, како онда, тако и сада).
Елем, да се вратимо теми, узурпирање јавног простора, за који се наводно још не зна чије је, (било је ЈП „Војводинашума“, а сада отприлике ничије) неко изгледа добро упућен је искористио. У вакуму наше бирократске процедуре коме припада земљиште полустрва снашли се профитери који би направе своје ладањске куће, баште, заузму плацеве, а ником ништа не плаћају. И ово ће се на полустрву даље ширити уколико надлежне инспекције не предузму конкретне кораке.
И тако Дунав вековима тече, рибари су имали своје рибарске станице, све по протоколу, а сада, уместо оне где год видиш дрво засади, ваља се она где год нема закона „ти дивљу градњу изгради“. Kатастрофа!
Баш ме занима шта ће се даље дешавати! Прави кампери протестују, али ће бити питање, ко је ту јачи!
МУРАЛ
О, мој народе, докле смо дошли да се на друштвеним мрежама препуцавамо око једног мурала. Kао колумнисти ми је дозвољено да износим лично виђење одређених тема, те тако сматрам да је овај мурал заиста улепшао и освежио ионако безличан Трг, на коме се осим силних клупа, челичне бине (скупо плаћене) оронулих фасада првих зграда направљених у граду,, није видела ни сама Теслина, ајд да је назовемо, скулптура. Уз то, мурал је, аутентичан одраз и печат града, у коме живимо, а у којем су живели, сви они аласи, који су пролазили векове.
Е, сад дежурни критичари, којима априори ништа није добро, ма шта да се уради, нашли мане муралу. Те колико кошта, те замазују се очи народу, те ово, те оно…(И сама сам критична када мислим да нешто није добро одрађено као што је улица П. Шандора) али људи, признајте да и вашем оку прија кад сад осмотрите Трг, на којем мурал, просто отвара простор и буди сентименте свих нас који волимо Дунав на коме смо одрасли. Мурал је заправо једна велика слика историје града.
П.С.
То се би могло рећи за чувену Нику у Марини, која је папрено уз проценат наручилаца плаћена, а о којој су писали само два новинара- дописника београдских медија старог „Гласа комуне“ а говорили само поједини сад већи бивши локални политичари.
ДАТУМИ
Безмало да не знам ниједну стару личку породицу у којима њихови наследници нису имали проблема због датума рођења и имена родитеља, баба и деда. Тек, у једном тако кафанском разговору смо се слатко насмејали. Наиме, један мој школски каже како је његова баба са два датума рођења одлично баратала. Kад је била девојчурак за удају узимала је датум који је старио бар за годину дана. Kад је постала жена у позним годинама узимала је онај који је подмлађивао за годину. Тако је и са именима, једном Ђорђе, једном Ђуро, (као мој пок. отац) једном Миле, једном Милан. И тако редом.
Е, сад једна млађа жена из Лике каже, да и она има два дутума рађења, али засад, док је млађа слави први, а после ће каже други датум. Биће млађа бар неколико месеци.
ЦРВЕНИ KРСТ
Ако нисте приметили, а млађани сигурно нису, Црвени крст Апатин, врло често, разним поводима, прави акције бесплатног мерења шећера у крви и притиска. Била сам присутна када је једна не тако стара жена измерила ниво шећера у крви који је превазишао увелико референтне вредности а она то није знала. Љубазна сестра која је радила на штанду Црвеног крста јој саветовала да обавезно посети лекара. Браво за овакве акције Црвеног крста.
Аутор -Софија Пуалић Шперо
