AGROKOR I ATC
Afera koja je protresla ceo region, i šire, Agrokor, mogla bi se preko Apatinskog tržnog centra, odnosno zelene pijace, preslikati u mini izdanju. Naime, kao što nikome nije jasno, od najvećih ekonomskih i inih eksperata, kako je taj gigant od Agrokora, postao odjednom problem, nije jasno ni nama mučenicima, neobaveštenim, šta je to sa našim ATC-om.
Te se prodaje, te u stečaju, te se su stari vlasnici novi vlasnici…I sve tako u nedogled. A niko ništa ne zna, čak ni dobro obavešteni krugovi, ako ih uopšte ima. Ma, hajte ljudi, ima ih, samo je pitanje “čemu šutnja” ili kako smo ranije, onako ispijajući pivo na terasama Dunava i splavovima govorili- “čemu žurba”.
Ispade, tako mi časti, da je ona naša “žurba” bila pi…dim u odnosu na ovdašnja dešavanja.
Zato nas ljudi, ondašnji i sadašnji, nemojte zamajavati. Neka bude i kako ne mora biti, ali nas sa svojim zaj… ostavite na miru.
Samo da “neobaveštene” obavestim da ceo grad bruji o toj našoj čuvenoj investiciji zelene pijace. A zapravo je pitanje, da li je ona uopšte “zelena”. A mož biti da jeste, jer su i dolari, u toj meni najdražoj, pastelno zelenoj boji.
U slučaju ovoga teksta vulgarnost je morala doći do izražaja, jer sve što se dešava je više nego vulgarno.
Ovo će biti poslednji put da pominjem zelenu pijacu. Jer, zbilja mi je muka, ali, sve nešto mislim, neka ostane zabeleženo.
Žao mi samo one “Devojke sa krčagom”. Ostade žena neudomljena. Niko je ne spominje osim Jace. A i ona više iz sentimenata prema prošlosti slavne skulpture nego od istinske zabrinutosti.
Ostade tako “Devojka sa krčagom” naša po svemu sepcifična “Kosovka devojka”. Valjda je i to trebalo kada se onako pompezno postavljala da izrazi naš patriotizam. Ali prema “zelenim dolarima”, pretpostavljam.
LEPA VEST
Ajde ljudi da se ipak možemo nečemu obradovati. Temeljac za jaslice je udaren. Eto nas ipak, kakvi smo takvi, da je neko zalegao da se jaslice konačno, izgrade. Svaka čast. I to je jedna od malobrojnih lepih vesti u ovom našem gradiću, nekad Pejtonu, za vreme pivarskih akcija (istina davno potrošenih bez smisla i ideja), a sada sredini koja ima višak nezaposlenih i manjak školovanih.
Zato su jaslice zaista i iskreno najlepša vest.
No, ne mogu odoleti, da ne prokomentarišem, da su jaslice mogle biti davno izgrađene, da nije bilo Nika i sad već zaboravljenog velnes centra.
Drugim rečima, svaka konkurencija u kadrovima, je poželjna. Niko se ne rađa najpametniji ako nema druge pameti. Jer, kako odmeriti pamet, bez konkurencije.
POTCENJIVANJE
Najnezahvalniji, i ujedno iz mnogih uglova gledano, je novinarski posao. Ceo život sam u tome ali mojim mladim kolegama uopšte ne zavidim. Oni prolaze kroz baraž koji ja u svojim mladim danima nisam imala. Bar ne u toj meri. Putovala sam diljem eks Juge i Evrope, družila se, imala para i za kafanu i za kuću. Kao i moje tadašnje kolege, od koji sam nažalost, mnoge ispratila na večni put.
A šta imaju danas ovi mladi novinari? Nemaju ni minimalac, žive od roditelja, baba i deda. Lepo im je samo što su mladi i što su novinari po gradu. Tako bi mi, opet, da sam na početku, bilo i samoj. Jer, sve što se voli, nema cenu.
Ipak, znam iz višedecenijskog iskustva, da nije lako ni profesorima, ni lekarima, ali je novinarstvo hleb, ne sa dve, već sa više kora.
P.S.
Pre nekoliko pročitah vest kako je Ministarstvo informisanja preporučilo lokalnim samoupravama da izdvoje najmanje jedan odsto iz budžeta za lokalno informisanje. Od reči do dela dalek je put. Zato držite se novinarstva ali gledajte malo dalje, zbog sopstvene budućnosti. Daleko je od nas BBC.
autor: Sofija Pualić Špero
