ХРАБАР ПОТЕЗ НАШИХ СУГРАЂАНА НИЈЕ ПРОШАО НЕЗАПАЖЕНО

APATIN DRUŠTVO SOMBOR SRBIJA VESTI

Ђуро Шашић, Срђан Мајсторовић и Саша Лукић, Апатинци који су пре две седмице од утапања на Дунаву спасили наше суграђане Тијану Kусуљу (33), њену ћерку Тију (10) и сестрића Петра (10) су били гости председнице општине Апатин. Примили су их председница Дубравка Kораћ, њен заменик Радован Ђукић и начелник општинске управе Мане Шкорић.

Храбар потез наших суграђана, који су без размишљања скочили у воду спашавајући три живота, није прошао незапажено. Поред пријема, општина је апатинским херојима уручила поклоне, а сасвим је извесно да ће се наћи на листи кандидата за Октобарску награду, највише општинско признање.

-Храброст, хуманост и солидарност, три речи којима се најкраће може описати дело тројице Апатинаца који су се тог петка у поподневним сатима нашли на обали Дунава и притекли у помоћ својим суграђанима, спасивши им животе. Дали сте нам леп пример и поносни смо на вас, поручила је председница општине Дубравка Kораћ. Она је граћанима који Дунав користе да се расхладе у овим топлим данима упутила апел и позвала на опрезност.

Описујући ситуацију тог кобног дана девојчица Тија се захвалила својим спасиоцима.
-Ушли смо у воду до колена, на месту где се могло ходати. Убрзо сам повучена матицом упала у рупу у којој нисам могла дотаћи дно. Покушала сам се одржавати на води, гледајући при томе где су мама и брат. Након тога су до мене допливали Саша и Срћан и извукли ме на обалу. Била сам веома уплашена, сведочи малена Тијана.

Саша Лукић се присетио драме која се пре две седмице догађала на Дунаву у Апатину.

-Приметио сам под водом руке и плаву косу. У моменту сам их зграбио обоје. Били смо отприлике на средини тог лимана. Она ми је измакла и поново потонула, по други пут, а дечак је био миран и видео сам да може сам да се одржава на води. Није паничио, рекао сам му да полако плива према обали, а њу сам покушавао да одржавам изнад површине. Међутим, заједно смо почели да тонемо, јер ме је панично стискала за врат, борећи се за ваздух. Звао сам у помоћ и у трену је поред нас био Шашић, који је преузео, а ја сам већ добро нагутан воде, пустио да ме струја понесе низводно, где сам изашао на обалу, рекао је Лукић. Ни након две недеље од овог инцидента сећања не бледе. – Помешана су ми била осећања, али сад се већ враћамо у нормалу. За нас је спасавање трајало 10-15 секунди, док је за оне које смо извлачили трајала вечност. Kасније су нам очевици са обале препричавали како је изгледала та наша акција спасавања, каже Лукић.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.