Сви загађивачи вода ће, према Закону о накнадама за коришћење јавних добара бити дужни да плаћају накнаду за непосредно загађивање вода, изјавио је начелник Националног регистра извора загађивања у Агенцији за заштиту животне средине Небојша Реџић.
Он је на вебинару који су организовали Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и Агенција за заштиту животне средине, рекао да ће до краја године бити донети нови, прецизнији подзаконски акти који ће имати и већи обухват субјеката који ће подносити извештаје.
Реџић је рекао и да је у припреми нови Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода, који је прописан Законом о водама и да је њиме предвиђено да сви извори загађивања доставе извештаје Агенцији.
“Сада извештаје доставља око 330 предузећа, углавном највеће индустрије и јавна комунална предузећа, остала до сада нису била у обавези, а новим правилницима ће се значајно повећати број оних који морају да извештавају”, рекао је Реџић.
Према његовим речима, Национални регистар о утицају на животну средину о свим врстама загађења сада извештава око 30.000 субјеката у Србији, што се чини уношењем података у информациони систем регистра.
Он је додао и да јединице локалних самоуправа имају своје правилнике о испуштању отпадних вода и ти правилници су делимично усклађени са републичким.
Нема напретка без стандарда животне средине
Председник Удружења “3е” Срђан Гајић рекао је да је Србија једна од најзагађених земаља Европе, те да су поред вода загађене њиве, језера, ваздух.
“Ако хоћемо да напредујемо као друштво морамо укључити стандарде животне средине који су јако скупи”, оценио је Гајић.
Додао је да је проблем и што законска регулатива није у потпуности усклађена са стандардима ЕУ и да “ако хоћемо да напредујемо као друштво и привреда, не можемо без стандарда животне средине”.
Гајић је казао да је потребно да се у разговору представника државе, представника цивилног друштва и привреде пронађу решења која су прихватљива свима.
“Идентификовали смо мањак капацитета контроле, имамо проблем и са извештавањима, а без података не можемо да правимо стратегију”, рекао је Гајић.
Представница МK Групе Беата Фридрих је рекла да је за све компаније значајно да мере количине воде, обављају мониторинг, направе своје планове управљања отпадним водама, а то захтева познавање процеса производње.
“Kомпаније које немају третман отпадних вода, а испуштају, треба да направе акциони план, са роковима и мерама, које ће довести до достизања граничних вредности емисија, објаснила је она.
Kако је оценила Фридрих, улагање у управљање отпадним водама компаније би требало да спроводе најбољим доступним техникама на тржишту.
