Пронаћи стан за закуп у Апатину постало је готово немогућа мисија. Према сведочењима грађана и објавама на друштвеним мрежама, поједини траже месецима, а до некретнине се све чешће долази преко познанстава, „од уста до уста“, јер је понуда на тржишту минимална.
Станове најчешће траже младе породице са децом, досељеници, али и млади брачни парови са територије општине који желе да започну самосталан живот. Омиљена места за оглашавање су огласи на друштвеним мрежама, али ни тамо понуда није довољна да одговори потражњи.
Иако на први поглед делује да у Апатину има празних станова, они се не појављују на тржишту. Према речима познавалаца прилика, један од главних разлога је што велики број некретнина поседују наши суграђани који живе и раде у иностранству, а станове у Апатину задржавају као вид сигурне штедње и резерву за повратак.
Други разлог лежи у економској рачуници. Киријe у Апатину су релативно ниске: гарсоњере се издају за 100 до 150 евра, док се једнособни и двособни станови крећу од 150 до 250 евра. Истовремено, све је више власника који се одлучују за издавање „на дан“, где се цене крећу од 20 до 150 евра по ноћењу. У таквом моделу довољно је неколико издавања месечно да се оствари приход као од класичног закупа, уз мање хабање простора и мањи ризик од неплаћених рачуна.
Да је тржиште у дисбалансу, показују и цене некретнина. Квадрат у новоградњи достиже око 1.100 евра са ПДВ-ом, док су цене староградње достигле око 900 евра по квадрату. Истовремено, трошкови изградње данас се крећу од 800 до 900 евра по квадрату, што инвеститорима оставља ограничен простор за зараду.
Подаци локалне самоуправе показују да је у 2025. години издато 47 грађевинских дозвола, од чега само пет за колективно становање, што је донело око 75 нових станова, углавном мање квадратуре од 45 до 50 квадрата. У 2026. години ситуација је још неповољнија, јер је издато 12 дозвола, али ниједна за колективну стамбену изградњу.
У Апатину има око 2.250 станова, укључујући и оне у кућама које су подељене на више стамбених јединица, као и око 700 пословних простора. Због недостатка станова, све је чешћа појава да се локали и пословни простори пренамењују у стамбене јединице како би били лакше издати.
Овај проблем, који на први поглед делује безазлено, дугорочно може имати озбиљне последице. Млади брачни парови, који су најчешће у фази оснивања породице, суочавају се са ограниченим избором и одлагањем самосталног живота.
Слични трендови приметни су и на нивоу Србије. Према подацима, у фебруару 2026. године издато је 1.805 грађевинских дозвола, што је за 0,7 одсто мање него годину раније. Од тог броја, 80,1 одсто односи се на зграде, а у оквиру њих чак 80,2 одсто на стамбене објекте. Планирана је изградња 2.631 стана, просечне површине 64,3 квадрата, при чему доминирају мањи станови у зградама са три и више јединица. Највећа грађевинска активност очекује се у Београду, док Западнобачка област учествује са 5,8 одсто у укупној вредности новоградње.
