ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ СТЕФАНА

APATIN DRUŠTVO VESTI

Трећег дана Божића, 9. јануара по новом календару Српска православна црква обележева дан светог првомученика и архиђакона Стефана.

Стефан је био Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили у службу помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је многа чуда међу људима, а својим противницима супротстављао се мудрошћу и силом светог духа.

Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим. Убрзо после тога извели су га из града и каменовали.

Овај светац убијен је кад је имао 30 година, а последње речи су му биле „Господе, не урачунај им грех овај“.

Међу мучитељима налазио се и његов сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ гледала је са неког удаљеног места и пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању тајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.

Kулт Светог Стефана Првомученика је врло развијен у српском народу. Подигнуто је више од 40 храмова са његовим именом. Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње.

Износи се слама из куће
Најраспрострањенији обичај је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Пажљиво пометена, слама се није бацала, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања, у ракље дрвећа воћака, у пчелињак или привредне зграде. Износи се на већ обогаћен сто са сувим воћем, орасима, медом, јабукама и наранџама, а затим посвећује и сече или ломи, већ према локалним обичајима.

За ову славу, шаљиво кажу да је држе шкртице, јер сити гости после божићног славља тешко да могу много да поједу и попију.

Ветар који доноси болести
Срби овог свеца називају Стеваном Ветровитим, плаше га се и поштују да им ветар не би одувао сено и сламу, а донео разне болести. Зато се верује да се на данашњи дан треба чувати ветра. Приморци данашњи празник сматрају морнарском славом, јер им Стеван Ветровити даје ветар за њихова једра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.