Трећег дана Божића, 9. јануара по новом календару Српска православна црква обележева дан светог првомученика и архиђакона Стефана.
Стефан је био Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили у службу помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је многа чуда међу људима, а својим противницима супротстављао се мудрошћу и силом светог духа.
Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим. Убрзо после тога извели су га из града и каменовали.
Овај светац убијен је кад је имао 30 година, а последње речи су му биле “Господе, не урачунај им грех овај”.
Kулт Светог Стефана Првомученика је врло развијен у српском народу. Подигнуто је више од 40 храмова са његовим именом. Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње.
Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевањдану. Најважнији посао је изношење божићне сламе из куће. Не баца се, већ ставља у ракље воћки, пчелињак, виноград, кокошарник или привредне зграде. Верује се да штити воћњаке од града.
У Војводини, божићна слама уклања се још током ноћи, у првим минутима Стевањдана. Сламу уклањају жене, ћутећи – да се не чује како одлази Божић.
