На данашњи дан се обележава Дан матерњег језика у целом свету. УНЕСКО је 1999. године прогласио 21. фебруар Даном матерњег језика у знак сећања на бангладешке студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (данас Бангладешу) јер су протестовали будући да њихов матерњи језик није проглашен матерњим.
Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима. На основу ове Повеље, мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света.
У Србији је регистровано више од 30 националних мањина (етничких група), а закони у области образовања посебан акцент придају осигуравању квалитета образовања деце припадника мањинских група. Основни циљ обележавања јесте да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности.
На данашњи дан ће у Србији у Тршићу биће изведен програм у организацији Центра за културу “Вук Караџић” којим ће се указати на лепоту и богатство матерњег језика, а уједно се и присетити Вука Стефановића Караџића реформатора српског језика, сакупљача народних умотворина и писца првог речника.
Подсећамо, спомен-кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу је подигнута 1933. године на месту Вукове родне куће, на иницијативу лозничког просветног друштва „Караџић“, удружења Подринаца и Шабачке народне књижнице.
Вук Стефановић Караџић (Тршић, код Лознице, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) био је српски лингвиста, филолог, антрополог, књижевник, преводилац и академик. Стефановић Караџић је најзначајнији српски лингвиста XIX века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Најзначајнија је личност српске књижевности прве половине XIX века.
