БРОЈ ЛАЖНИХ ПРОДАВАЦА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА У ПОРАСТУ

APATIN EKONOMIJA SOMBOR VESTI

Број грађана који су се жалили на продавце са друштвених мрежа и то пријавили Удружењу потрошача Војводине и Националној организацији потрошача Србије (НОПС) свакодневно расте. Ове организације јуче су прошириле листу нерегистрованих трговаца који не поштују Закон о електронској трговини и за сада су објављени подаци о више од 150 инстаграм профила преко којих су купци преварени.

Како наводе у НОПС-у, на жалост у случају онлајн куповине робе од физичких лица одредбе Закона о заштити потрошача нису примењиве и организације нису у могућности да поступају, нити да пруже адекватне правне савете, осим да их упуте на самостални судски поступак, односно приватне тужбе.

– Ми смо пратећи прописе проверили одређени број трговаца који продају робу преко „Фејсбука” или „Инстаграма” и дошли смо до сазнања да је још 56 „профила” непоуздано за купце. Листа није коначна и важно је напоменути да она не представља репрезентативни узорак нити укупан број трговаца „на црно”, као ни листу продаваца на које грађани најчешће приговарају – каже за Марко Драгић, правни саветник НОПС-а.

Он додаје да је њихова идеја да скрену пажњу будући да је све више оних који на овај начин варају купце.

Како то у пракси функционише?

Реч је углавном о продавцима гардеробе и обуће, али и парфема који обично нуде наводно скупе производе по врло прихватљивим ценама. Заинтересованим купцима шаљу фотографије на којима је обично друга роба, а не оно што ће им бити послато. Драгић наводи да се често дешава да чак и цена буде другачија приликом испоруке, али најчешће купци добију потпуно другачију робу од оне коју су наручили.

Купац преузима пакет од курира, схвата да то није оно што је поручио, а онда када покуша да поново позове трговца и рекламира робу, број је блокиран и више нема могућност да с њим ступи у контакт – објашњава наш саговорник из НОПС-а. Трговац у ствари може да остане на истом профилу, али се дешава да промени име или дода једно слово, како би могао да настави посао. Превареном купцу не преостаје ништа друго него да поднесе приватну тужбу, а пошто је реч о малим износима, углавном одустаје.

Драгић каже да ће НОПС ову листу ускоро предати тржишној и пореској инспекцији, а циљ акције је да скрену пажњу јавности на све већи број трговаца на црно.

Наиме у последњих неколико година, а нарочито у прошлој знатног је порастао промет у електронској трговини. На то је свакако утицао и пораст броја трговаца који се баве интернет трговином, међутим, немали је и оних који овакав вид трговине не обављају у складу са законима, добром трговинском праксом, па чак ни етичким нормама.

Према важећим прописима онлајн трговац је у обавези да истакне све податке, укључујући и порески број, али и детаљне информације о цени производа, трошковима доставе и осталим манипулативним трошковима.

Ово је, иначе и доказ купцима да је реч о регистрованом трговцу и да у било ком тренутку могу да остваре своја права. Куповина од физичких лица или нерегистрованих трговаца је куповина на сопствени ризик, наводе у НОПС-у.

Ова организација се бавила углавном трговцима у Београду и Новом Саду, међутим проблема, има и у другим градовима због чега би требало да буде више контрола.

политика.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.