Победнички пехар намењен финалистима Купа Подручног фудбалског савеза Сомбор припао је фудбалерима пригревачког “Братства” који су након извођења пенала савладали сомборски Раднички 1912 са 4:2 пошто је регуларни ток завршен без погодака 0:0.
На голу Пригревчана био је сјајни Дејан Кронић који је у неколико наврата блистао, односно пресудио победника, јер је у регуларном току, у 76. минуту зауставио шут Ћовина са беле тачке, а касније одбранио ударац Радмановића што је било пресудно за крајњи резултат. Иначе, финале није могло задовољити око 600 промрзлих посетилаца и да није било судије Небојше Зељковића из Црвенке, вероватно да се не би имало о чему дискутовати. Превише обостраног респекта, тактичког надмудривања и много грешака обележили су финале од кога се очекивало много више. Оно што ће свима остати за памћење су два детаља. Први у 42. мунуту када је у шеснаестерцу гостију са леђа оборен Вукић а Зељковић показао да је то само корнер за домаћина. Вероватно да је он видео најбоље целу ситуацију, па му се треба веровати да је исправно поступио, али детаљ из 76. минута је крајње дискутабилан.
Наиме, једна дубински послата лопта ка Ћовину, који се вероватно налазио у недозвољеној позицији, али су судија Зељковић и његов помоћник Бојан Иванишевић из Оџака пустили да се акција настави, а онда је Зељковић наводни контакт између Бајчева и Ћовина окарактерисао као пенал за Раднички 1912. Стиче се утисак престрого, односно недоследно, јер ако није санкционисао старт над Вукићем (који је био са леђа) као најстрожију казну, онда није смео ни ово досудитит. Шут Ћовина са беле тачке зауставио је Кронић и тако задовољио спортску правду.
Као и увек, пенали су права лутрија. Прво је за Пригревчане промашио Ресановић, а онда су прецизни били Вукић, Вуковић, Бајчев и Макар, а за Раднички поготке су постигли Богуновић и Чордашић, а промашили су Радмановић и Антунић.
