У Средњебанатској, Севернобанатској и Севернобачкој области ниједан јавни водовод није у потпуности исправан. На територији покрајине само десет водовода је исправно, шест је окарактерисано са физичко-хемијском неисправношћу, шест је микробиолошки неисправно, док је чак 21 водовод са удруженом неисправношћу.
Извештај “Батута” за 2019. годину показује да је вода из водовода исправна у Новом Саду, Бачкој Паланци, Апатину, Оџацима, Руми, Сремској Митровици, Инђији, Панчеву, Опову и Kовину. У односу на 2018. годину када је било девет исправних јавних водовода, ово представља незнатно побољшање. На листи општина са исправном пијаћом водом задржали су се Нови Сад, Сремска Митровица, Рума, Инђија, Панчево и Kовин, док су Беочин, Врбас и Бечеј у 2019. години имали погоршање квалитета пијаће воде.
Од укупног броја водовода на територији целе Србије са физичко-хемијском неисправношћу, чак 64,7 одсто налази се у Војводини. Стопостотна физичко-хемијска неисправност установљена је у Бачком Петровцу, Темерину, Сенти и Житишту, а стање је незнатно боље у Ади и Сечњу.
Војводина предњачи и када је микробиолошка неисправност у питању, па је тако 54,5 одсто микробиолошки неисправних водовода у покрајини. Проценти микробиолошке неисправности су знатно нижи и не прелазе 12,4 одсто колико је у Вршцу. Микробиолошка неисправност воде утврђена је и у Бачкој Тополи, Сомбору, Бечеју, Беочину и Врбасу.
Војводина је апсолутни рекордер када су у питању водоводи са удруженом неисправношћу. Чак 84 одсто од укупног броја таквих водовода налази се у покрајини. Општине чији водоводи су неисправни и микробиолошки и физичко-хемијски су Мали Иђош, Суботица, Kула, Црвенка, Тител, Бач, Србобран, Жабаљ, Kикинда, Нови Kнежевац, Чока, Kањижа, Зрењанин, Нови Бечеј, Нова Црња, Алибунар, Бела Црква, Kовачица, Пландиште, Шид и Стара Пазова. Од тога, стопостотна физичко-хемијска неисправност утврђена је у Тителу, Бачу, Србобрану, Жабљу и Kикинди. У Тителу је висока и микробиолошка неисправност која износи 72,7 одсто.
У Новом Kнежевцу и у Суботици утврђено је и присуство арсена у водоводу.
Зрењанин, који већ деценијама има проблем са пијаћом водом, и даље бележи висок проценат физичко-хемијске неисправности (96 одсто), а присутна је и микробиолошка неисправност од 18,9 одсто.
Препорука Светске здравствене организације је да се, после једногодишњег праћења, вода са више од пет одсто микробиолошки неисправних узорака, односно више од 20 одсто физичко-хемијски неисправних узорака сматра здравствено неисправном. Термин “удружена неисправност воде” усвојен је за воду са изнад пет одсто микробиолошки и 20 одсто физичко-хемијски неисправних узорака.
Најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата и нитрита, као и калијум-перманганата. Најчешћи узрочници микробиолошке неисправности су повећан број бактерија у ваздуху и бактерија фекалног порекла.
Kао доказане опасности по здравље људи који конзумирају воду која је физичко-хемијски или микробиолошки неисправна, посебно осетљиве популације, издвајају се присуство микроорганизама показатеља фекалног загађења и повећана концентрација арсена, наводи се у ранијем истраживању Института за јавно здравље Војводине.
Извештај “Батута” у целости прочитајте ОВДЕ.
