RADOST ŠTO JE ŠKOLA GOTOVA, BRIGA ZBOG SUTRAŠNjICE
Nova generacija maturanata rekla je zbogom školskim klupama, profesorima koji su ih vodili i učili, sa kojima su se ponekad svađali, ali mnogo više pričali o svojim shvatanjima, idejama i željama. Ništa nije idealno, pa ni srednja škola nije uvek bila najzabavnije mesto. Trebalo je raditi, učiti. No, ostavićemo i ovoj generaciji da se deceniju-dve odmakne od zlatnog đačkog doba i sama proceni da li bilo više ili manje sjajno.
Sada, kada je škola gotova, njihovi profesori i direktori žele da među njima ostanu samo lepe uspomene i tople reči.
– Još jedna generacija je uspešno završila i s pravom mogu reći da je to jedna od najuspešnijih generacija u istoriji Gimnazije iz prostog razloga što se ove godine 17 učenika iz različitih predmeta takmičilo na republičkim takmičenjima. Od toga su osvojili brojna visoka mesta u više kategorija i generacija su za svaku pohvalu. Na ovakvu generaciju trebamo biti ponosni i od njih mnogo očekivati. Istovremeno se trebamo nadati da što više takvih generacija bude, a ne da krojimo neke priče o gašenju, nestajanju, iščezavanju jedne ustanove koja je duša ovog našeg malog mesta. S punim pravom mogu reći da je Gimnazija naša mala Sorbona, rekao je prof. Vojislav Petrović, direktor Gimnazije „Nikola Tesla“.
Na pitanje da li smemo da se upustimo u procenu koliko će devojaka i momaka iz ove generacije biti uspešno i ostati u našoj državi, prof. Petrović je rekao:
– To je teško i veoma aktuelno pitanje, a o njihovom opstanku mislim da neko drugi treba da vodi računa i brigu.
O ovom pitanju razmišljaju i današnji maturanti. Nije jednostavno uskladiti želje i mogućnosti. To su postale opcije koje se, nažalost, ponekad ne dodiruju ni u jednoj tački.
– Šta da vam kažem, ne znam još ništa, ni da li ću ostati ili otići. Mislim da ću probati da položim kurs za carinika, ako to ne uspe, stvarno u ovom trenutku ne znam šta ću sledeće, kaže maturantkinja Maja Pavković.
– Teško je sad odgovoriti šta ću dalje. Sigurno je da ću tražiti posao, ali nisam siguran da li će to biti ovde, ili u inostranstvu, rekao je maturant David Kovač.
On je dodao da je prošlog leta kratko radio u Sloveniji gde je rad bolje plaćen nego u Srbiji, pa će možda tamo pokušati da ostvari bolju budućnost.
I vesela maturantkinja Tatjana Miočinović je u velikoj dilemi kada su želje, htenja i realnost u pitanju.
– Htela bih puno toga, ali mislim da su najrealniji planovi da što pre pronađem posao.
Ana Tot je već našla posao u jednoj radnji, pa je uporedo završavala školovanje i radila. Njena mama kaže da nije lako danas školovati dete.
– Kažu da je školovanje besplatno, ali to uopšte nije tačno. Teško je danas dete školovati, sve košta, moraš platiti mesečnu karta od Sonte do Apatina, moraš detetu obezbediti da ima za užinu, knjige, odeću, obuću. Žao mi je što ne može dalje, ali sam veoma ponosna na nju jer je vredna i radna.
Velike su želje naših mladih maturanata. U sveopštoj radosti zbog kraja jednog poglavlja života, teško im je da razmišljaju o problemima koji se nalaze u sutrašnjici. U odgovorima na pitanja da li će upisati fakultet, završiti ga ili će možda odmah potražiti posao, osetila se zabrinutost.- Uhvatili ste me na brzinu, puno toga bih želela, a ono što je sada preda mnom je da pokušam da upišem Ekonomski fakultet u Subotici i završim ga. Sve ostalo kako dođe, videćemo, kaže kroz osmeh Ivana Pekez i dodaje da je pred njom odvajanje od roditelja, što joj pada najteže.
Njena školska drugarica Tamara Lajić će bar po pitanju odlaska iz roditeljske kuće blaže proći.
– Planiram da upišem Učiteljski fakultet u Somboru, a do njegovog završetka imam četiri godine rada. Prerano je govoriti šta će biti dalje, iskrena je Tamara.
Svesni su ovi mladi ljudi da želeti, pa čak i upisati fakultet ne znači da će ga završiti. Pogrešno bi bilo reći da se plaše, jer nema straha u njima samo iskrenosti da ne žele unapred govoriti o stvarima koje se nisu desile. Svi koji se odluče na taj korak suočiće se i sa pitanjem finansiranja tog istog školovanja, dobrih ocena da bi upali ili ostali na budžetu, borbe za domski smeštaj koji će olakšati troškove roditeljima i, na kraju, pokušaja da dođu do neke od stipendija.
– Školovanje ću nastaviti u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu, odsek psihologija, rekla je Jelena Runjajić, a njena mama Anica potvrdila je da danas u Srbiji nije lako školovati decu.
– Imam dvoje dece i nije bilo jednostavno školovati ih. Jelena ide dalje, zbog toga smo srećni, i za to smo se unapred pripremali, jer danas se školovanje mora planirati. Ona želi da stekne visoko obrazovanje i mi je u tome podržavamo. Dobro je i vredno dete i trudićemo se, koliko kao roditelji možemo, da joj ne uskratimo to pravo. Ali, kažem, to u današnje vreme nije lako ni jeftino.
Novoj generaciji maturanata želimo da ostvare snove, i podsećamo da bez njihovog truda nijedna želja neće se sama realizovati. Srećno vam bilo devojke i mladići gde god vas životni put povede!
Hvala radio Dunavu na prelepim fotografijama i izveštavanju. Odlično radite posao, samo nastavite.