АМЕРИКАНКА У АПАТИНУ: ОВДЕ СЕ ОСЕЋАМ СЛОБОДНОМ

APATIN SOMBOR VESTI

Непрекидне миграције становништва из малих места у велике индустријске центре, градове па и државе, нису новина. Рекло би се да су уобичајена појава широм региона, тужан тренд који погађа и апатинску општину деценијама уназад. Ређе су појаве напуштања тог брзог, урбаног амбијента, света пуног прилика и досељавање у мирну паланку, какав је Апатин. Међутим, увек има људи спремних да крше устаљена правила и понашања. Једна од њих је Иса Мaкреj, Американка шкотског порекла која је напустила Америку и одлучила да живи у Апатину, у Србији.

Рођена је у Калифорнији, а пут до Апатина дуго је трајао. Никада себе није видела у Сједињеним америчким државама и увек је знала да ће живети негде другде. У Америци је студирала микробиологију, али никада није радила посао у струци. Мењала је послове као и места боравка.

– Америку сам напустила 2011. године, и прошла шест земаља док нисам стигла у Србију. У свакој сам почињала неки посао, али сам из различитих разлога одлазила даље. Стално сам морала нешто да чекам и нигде нисам могла радити оно што желим. Напокон сам стигла овде и могла да остварим идеје, да улажем у свој посао и радим оно што ме занима. Пронашла сам себи пребивалиште на Зеленој глави, а то нисам имала још од како сам напустила Америку. Одмах сам осетила да овде могу да се сместим и престанем да се селим, и ево већ шест месеци нисам ни покушала да одем негде другде, рекла је Иса Мaкреj.

У Апатин је дошла посредством Либерланда. О Србији није ништа знала. Овде јој се допада, свиђа јој се српска култура и народ.

– Не знам шта ме је тачно привукло, али овде се осећам слободном, окружена слободним људима. Има много места на свету где немате ту слободу. Србија је веома лепа, људи су пријатни и срећна сам у Апатину. Пре тога нисам обратила пажњу да Србија уопште постоји. Пре две године сам почела истражујем ситуацију у Србији да покушам сазнати какво је расположење у земљи, и пре пет месеци сам се доселила у Апатин. Мој први утисак о Апатину је да је шармантан и привлачан град, са пријатним становништвом у коме можете наћи све што вам треба. Увек сам била у пролазу, а овде се осећам као код куће, делује ми блиско. Када затражим помоћ сви се труде да ми помогну. Већ сам одлучила да останем у Србији. Многи људи желе да иду у друга места само зато што су другачија, привлаче их промене. Неки наравно сматрају да је лакше живети негде другде, некоме не одговара политичка ситуација, неко воли планине, други велике плаже и море. Али, за мене Србија нуди много тога за истраживање, упознавање, уживање у њеним пределима, истакла је педесетрогодишња авантуристкиња.

Апатин је одушевио и улицама и архитектуром. Не привлаче је модерна, бучна и пренасељена места. Каже да су јој цркве прелепе, али да и обичне куће носе лепоту старине коју треба сачувати. Куће које својом архитектуром сведоче о временима која су прошла су непроцењиво благо и Иса би га сачувала. По њеном мишљењу требамо се склонити од претераног модернизма јер он удаљује једне од других, а људи треба да се друже.

– Оно што Апатин чини привлачним је близина реке и, наравно, шума око града. За свакога ко воли живот у близини реке, Апатин има све потребно да га привуче. Изненадила сам се колико има пчела и пчелињака, више него што сам игде до сада видела. Природа је прелепа, ливаде пуне цвећа, шума густа, предивно место за живот. Град и улице изгледају чисто, нема видљивог смећа. Не волим ни графите којих овде, срећом, нема. Графити понекад приказују размишљање и ставове младих којима је досадно, љути су и незадовољни, па шаљу погрешну слику о неком месту. Овде то нисам приметила, што значи да у Апатину углавном живе породице, има пуно деце и заједница није деструктивна него добра за живот. Због свега сам одлучила да покренем сопствену  компанију у Србији и поднесем захтев за држављанство, каже за радио Дунав Иса.

Интересантно је да су је одушевили ресторани Плава ружа и Златна круна, и риба са менија, али није успела да заволи чувени апатински паприкаш. Американка каже да уопште не воли супе, а паприкаш сматра само супом од рибе. Можда једног дана открије лепоту апатинског специјалитета и промени мишљење. Али зато воли ајвар и традиционалне салате као што је шопска и српска.

Њени пријатељи су били опрезни када је рекла да путује у Србију. Слика о нама у америчким медијима није најповољнија и далеко је од истине.

– У САД сам оставила рођаке, али сам заиста блиска само са рођеном сестром. Дописујем се са многим пријатељима и они ме питају о Србији, и свима сам рекла да овде могу доћи да уживају у слободи. Као и бројни Американци и моји пријатељи желе да живе у Мексику јер је тамо живот јефтинији и сигурнији, али сам им рекла да ја идем у источну Европу, иако никог тамо нисам знала. Знала сам да је источна Европа лепша и слободнија. Неки се плаше јер информација које о Србији пласирају медији у САД нису повољне, али им говорим какво је заиста стање и како је лепо у Србији, као и да није све тако како мисле. Имам групу од 2000 људи који се распитују где би могли доћи. Желе да оду из Калифорније, траже бољу земљу за живот, а ја сам им препоручила Србију и Апатин, рекла је Иса Макреj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.