Први резултати праћења чипованих кечига и јесетри на Дунаву показују охрабрујуће помаке у разумевању кретања ове угрожене врсте.
Приликом јучерашњег преузимања података, тестирана је и максимална раздаљина на којој хидроакустични пријемници могу да региструју сигнале уграђених одашиљача.
Утврђено је да су сигнали кечига, које су обележене 3. децембра, регистровани не само на почетној локацији, већ и на пријемницима код Мариног Прута и Пурине јаме.
Ови подаци представљају значајан корак у даљем праћењу понашања кечига током зимског периода, као и у наредним фазама истраживања које ће се наставити током пролећа и лета. Стручњаци истичу да управо овакви резултати омогућавају боље разумевање миграционих навика и коришћења станишта, што је предуслов за доношење ефикасних мера заштите и унапређења природних популација.Активности се спроводе у оквиру међународног пројекта “MonStur in the Danube”, који се реализује кроз “Interreg Danube Region Programme”.
Циљ пројекта је успостављање заједничког транснационалног система мониторинга јесетри у целом Дунавском сливу, кроз прикупљање и обједињавање података о кретању, бројности и стаништима ових древних риба.
На терену су постављени хидроакустични пријемници, причвршћени испод белих бова у кориту Дунава, док су у одабране јединке кечига хируршким путем уграђени одашиљачи чији се сигнали редовно региструју и анализирају. Подршку реализацији ових активности пружа и ” ЈП Војводинашуме”, који у пројекту учествује као придружени партнер. Риболовцима на потезу Дунава код Богојева, као и у реонима Стакларе и Бакуље, упућен је апел да не дирају беле бове постављене у реци и да не задржавају уловљене кечиге са видљивим ожиљком на трбуху. Реч је о обележеним јединкама, а у случају улова неопходно је одмах обавестити Војводинашуме, односно контакт особу Миодрага Перовића, и рибу без одлагања вратити у воду. Остале врсте риба нису обухваћене овим истраживањем.
Пројекат „МонСтур у Дунаву“ окупља 12 земаља Дунавског басена у заједничкој мисији очувања јесетри, које су услед губитка станишта, загађења и прекида миграционих путева данас на ивици нестанка. Финансира се из фонда Интеррег Дунавског региона, са буџетом већим од два милиона евра, а водећи партнер је Министарство заштите животне средине, вода и шума Румуније. Значајну научну улогу има и “Универзитет у Београду – Институт за мултидисциплинарна истраживања”, који примењује савремене, неинвазивне методе истраживања, укључујући еДНК анализе и хидроакустичну телеметрију.Стручњаци наглашавају да сваки регистровани сигнал и свака враћена обележена кечига имају изузетан значај за очување биодиверзитета Дунава. Управо захваљујући сарадњи научника, управљача водама и самих риболоваца, очекује се да ће резултати ових истраживања донети нова сазнања и конкретне препоруке за дугорочну заштиту ове изузетне и тешко угрожене врсте.
