У програму Радио Дунава емитована је емисија „Живот испод површине“, у којој је гост био Миодраг Перовић из ЈП „Војводинашуме“, задужен за рибарство на делу Дунава код Апатина. Он је представио изазове са којима се суочава рибарство, утицај климатских промена, проблем криволова и будуће планове у заштити рибљег фонда.
Перовић је упозорио да климатске промене већ значајно утичу на Дунав. Просечно нижи водостаји отежавају пловидбу и умањују услове за мрест. „Некада су април и мај доносили сигурне поплаве ритова – данас је све чешће сушни период, што директно утиче на мрешћење“, истакао је он. Као један од приоритета издвојио је потребу за „одмуљавањем“ бара и рукаваца у Горњем Подунављу. „Ако бару продубимо за пола до један метар, омогућићемо риби идеалне услове за мрест“, нагласио је, додајући да ЈП „Војводинашуме“ већ располаже механизацијом за те радове.
Мониторинг воде и седимента не показује алармантне резултате, али је континуитет неопходан. „Пројекти су изузетно скупи и без подршке државе, покрајине или ЕУ фондова тешко их је реализовати“, упозорио је Перовић. Годишњим програмом управљања предвиђено је порибљавање аутохтоним врстама попут лињака, златног караша и чикова. „Имамо прописану обавезу, али највећи проблем је набавка млађи. Производња је оскудна, ризична и скупља, па нам се често на јавне набавке нико не јави“, рекао је.
Криволов остаје један од највећих проблема. „На анонимне дојаве више не излазимо, али када имамо проверену информацију, увек реагујемо. Терен је огроман. Без очију и ушију рекреативних риболоваца и грађана немогуће је све покрити“, нагласио је. Додао је да су казне за прекршаје попут пецања без дозволе и улова испод мере углавном минималне и да би за мреже казнена политика морала бити строжа. Као позитиван пример издвојио је случај када је постављање мреже снимљено телефоном и објављено на друштвеним мрежама, што је омогућило брзу интервенцију.
Најугроженија је јесетра, чију је природну миграцију прекинуо систем брана, а осетљиве су и кечига, лињак, златни караш и чиков. Перовић истиче да се ослања на сарадњу са научним институцијама и да подстиче јавне расправе и критичке увиде. Према његовим речима, сарадња са локалном самоуправом, јавним предузећима и туристичким организацијама постоји и треба је даље јачати. „Медији имају огромну улогу. Континуитет у темама о воденим екосистемима покреће конкретне промене“, рекао је у емисији Перовић.
Приоритет у наредном периоду биће ревитализација природних мрестилишта на више локација у апатинском риту, уз редовне активности чувања терена и наставак мониторинга. „Све што ставимо у план мора бити реално и изводљиво. Ревитализација мрестилишта је инвестиција у будућност рибљег фонда и саме реке“, закључио је Перовић.
