Дан српског јединства, слободе и националне заставе, грађани Србије, али и Срби у региону данас обележавају истицањем српске тробојке у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата.
Влада Србије је 11. септембра 2020. донела одлуку да се надаље дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Влада Републике Српске ову одлуку донела је дан раније 10. септембра исте године.
Наиме, 15. септембра 1918. започет је пробој Солунског фронта, где је српска војска заједно са француском, касније и енглеском и у мањој мери са италијанском и грчком војском учествовала у пробоју неколико стотина километара дугом фронту који се простирао од албанске обале на Јадранском мору, па све до реке Струме. Пробоју Солунског фронта претходило је освајање Кајмакчалана две године раније. Тачније 12. септембра 1916. године је започела офанзива српске војске против Бугара и Немаца која је трајала пуних 18 дана. Уз велике губитке, освојен је највиши врх планине Ниџе, отворена је такозвана “Капија слободе”, да би наша војска 19. новембра исте године ослободила Битољ. Због проблема на фронту који су наши савезници имали отворен на западу, даља офанзива на Солунском фронту је морала сачекати 1918. годину.
За команданта Солунског фронта изабран је француски генерал Франше д’Епере. Он је јуна 1918. одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром на коме је донета одлука да се коначно крене у пробој. Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска, као и да борбе почну средином септембра. Српска војска била је подељена у две армије – прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић. То је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца. Борбе су почеле 14. септембра артиљеријском паљбом и свих савезничких топова да би, у зору 15. септембра, у 5,30 часова, друга српска армија кренула у јуриш и то на потезу Соко–Ветерник–Добро поље. Водила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете.
После таквих борби и напора главни део фронта је пробијен. Освојен је важан положај Соко, а 16. септембра Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, и врх Козјак, чиме је отворен пут за Тиквешку долину. Почео је продор који је одлучио исход рата. Сломљен је сваки отпор непријатеља, а онда су српски војници кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави.
Циљ успостављања празника јесте пре свега оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској али и јачање култа националне заставе.
Будући да овај празник још увек није додат у списак верских, радних или нерадних празника у Србији он се прославља незванично, али уз подршку Владе Србије.
Фото: архива
