На пашњацима између Апатина и Свилојева, призор, за многе готово нестваран, враћа живот и наду у традиционално сточарство које је овде замрло пре више од три деценије. Стотинак говеда, црне боје, пасе на 60 хектара пашњака, који су до пре две године били зарасли и запуштени. Ова сцена, скоро заборављена у овој области, резултат је рада и труда младог сточара из Апатина Милана Цајнера, који је са својих 38 година оживео традицију узгоја крупне стоке на пашњацима апатинске општине.
Милан је одлуком да узгаја месну расу говеда познату као ангус, са севера Европе, вратио Апатин на сточарску мапу Србије. Ова раса, која потиче из Шкотске, позната је по издржљивости и способности да се одржи на слободној испаши, без потребе за стајским смештајем, чак и током оштрих зима. Ово говече, које се без проблема суочава са температурама од -40 до +40 степени, никада није било под кровом у четири године колико их Милан узгаја.
-Овде има око 80 до 100 хектара свилојевачког пашњака. Некада су овде били само чобани са овцама, али крупне стоке није било готово тридесет година, каже Милан, док показује на своје стадо које безбрижно пасе. Цео потез до Свилојева био је зарастао у коров и жбуње, али сада поново служи својој сврси, захваљујући повратку стоке на овај простор.
Милан долази из пољопривредне породице. Његов деда са мамине стране, из Пригревице, бавио се узгојем говеда, што је, како каже, значајно утицало на његов избор да остане на земљи и посвети се сточарству. Почео је са 14 сименталских и холштајн крава, али се после неколико година окренуо узгоју ангус говеда. Одлучио се за систем крава-теле, који подразумева природну испашу и изостанак муже, при чему је једини продукт теле које се касније продаје, објашњава Цајнер.
Говеда се у овом систему држе искључиво на отвореном, што омогућава да се краве саме брину о себи. Ова раса је позната по лакоћи тељења – телад су ситна при рођењу, а често се каже да се теле „у трку“, јер се већ за неколико сати крећу са мајком по пашњацима. Имамо једног приплодног бика који обавља своју дужност на отвореном, а за све ове године имали смо свега једну интервенцију ветеринара, каже Милан.
Квалитет меса ангус говеда је посебно тражен у ресторанима у Новом Саду и Београду због мраморираности меса, са ситним нитима масноће, која му дају посебан укус и вредност. Иако тренутно не ради са месом већ само продаје мушка телад, Милан каже да је потражња велика.
-Посао на пашњаку је тежак, али је живот слободан. Није све у минут, мада ми отац и стриц помажу када треба, већину послова обављам сам, каже Милан и додаје да је зимски период посебно изазован, јер је потребна прихрана када трава престане да расте. -Током године произведемо довољно хране да их прехранимо до маја. Прошле године смо почели прихрану тек у октобру, али ова година је сушна и већ у јулу смо кренули да их хранимо, објашњава овај вредни сточар.
Поред говеда, Миланови четвороножни помоћници су један коњ и пси, који први реагују на опасност. На овим пашњацима било је шакала, али његово стадо је научило да се носи са овим предаторима. Коњ, често обавља улогу газде на терену, брине да непожељни гости не приђу стаду и одвраћа све који би могли угрозити стоку.
Милан својим подухватом враћа наду у обнову традиционалног сточарства на територији Апатина, због чега му желимо пуно успеха у даљем раду и надамо се да ће његово стадо расти, баш као и предиван крајолик који оживљава.
