У Великој сали Културног центра Апатин синоћ је одржан концерт најлепших љубавних песама под називом „Кад срце запева“, у извођењу Немање Гузијана и његових сарадника Хане Томпа, Душка Мешинковског и Страхиње Рашића.
Многобројна публика и овога пута имала је прилику да ужива у вечери испуњеној емоцијом, традиционалном музиком, препознатљивим етно звуком, севдахом, староградском песмом, али и композицијама које припадају другим музичким правцима. На репертоару су се нашле љубавне, староградске и етно песме са простора Балкана, које су у извођењу ових музичара добиле посебну топлину и интимност.
Немања Гузијан је током концерта још једном потврдио због чега га публика изузетно поштује и воли. Осим снажних вокалних способности и препознатљиве емоције у интерпретацији, до изражаја је дошла и његова непосредност, спонтаност и искрена повезаност са људима испред сцене. Током читаве вечери постојала је жива интеракција између певача и публике, која је са њим певала познате стихове, баш као и на сваком његовом концерту.
Тај однос са публиком дао је концерту посебну атмосферу. Није то било само музичко вече, већ сусрет извођача и слушалаца који се препознају кроз песму, емоцију и заједничко сећање на мелодије које трају. Гузијан је својим наступом, али и начином комуникације са публиком, показао да његова снага није само у гласу, већ и у способности да створи блискост и осећај заједништва.
Подсећамо, Немања Гузијан је широј јавности постао познат након учешћа у музичким телевизијским форматима „Икс фактор“ и „Ја имам таленат“. У такмичењу „Ја имам таленат“ 2017. године стигао је до суперфинала као једини вокални солиста у завршници.
Током досадашње каријере сарађивао је са Народним оркестром РТС-а и Оркестром Радио-телевизије Војводине, а наступао је на бројним концертима и фестивалима у земљи и иностранству.
Концерт „Кад срце запева“ у Апатину био је вече посвећено љубави, традицији и песмама које публика добро познаје, али и још једна потврда да Немања Гузијан својом емоцијом, гласом и непосредношћу уме да створи атмосферу у којој публика не остаје само слушалац, већ постаје део концерта.
