Општина Апатин за Буџетски фонд за заштиту и унапређење животне средине определила је 41 милион динара. Од тих средстава, значајан део средстава одлази на ставке које се тичу мониторнига квалитета ваздуха, као и отпадних вода на појединим критичним тачка за шта је издвојенон 849.540 динара.
ИНВЕСТИЦИЈЕ
“Један од већих инвестиција била је реконструкција Црпне станице за коју је утрошено 5.680.676 динара. Слив „Дунавац“, реконструкција и проширење атмосферске канализације коштало је протекле године 4.403.981 динар. За набавку канализационе опреме и полиетиленских цеви издвојено је 2.305.624 динара”, рекла нам је Драгана Стамболија, шеф Одељења инспекцијске службе за заштиту животне средине у Апатину, додајући и низ других урађених послова везаних за животну средину.
Она истиче да је проблем дивљих депонија донекле решен јер их је све мање, посебно у граду.
САНАЦИЈА “ЦРНЕ РУПЕ”
Међутим, мимо трошкова за планиране послове за заштиту животне средине из буџета морала је да се плати санација „црне рупе“, или, ископаног базена где су засад непознати починиоци, одлагали опасан отпад нафтног порекла.
Да све не може још увек у нашој општини да буде потаман у заштити животне средине сведочи последњи пример почетком године када је комунална инспекција по пријави грађана открила на пољопривредном земљишту праву еколошку бомбу.
“Уз регионални пут, на пољопривредном земљишту, заклоњеном шипражјем, откривен је базен пун отпадних, контаминирајућих машинских уља, за које је утврђено да су загадили околно земљиште. Црна рупа је изазвала велику медијску пажњу и све службе од општинских до покрајинских су брзо реаговале. Базен је био око 60 квадратних метара површине, а дубине 2,5 метра. Упућени наводе да је морао бити ровокопачем направљен, дакле машински ископан, те је било помало изненађујуће да није уочен. Још више је изненађујуће да кривац није пронађен, те тако процесуиран. На тужилаштву је цео предмет. Инспекција није успела да кривце заткне на лицу места те тако ни да сама поднесе пријаву”, каже Стамболија.
ЗА САНАЦИЈУ ОПАСНОГ ОТПАДА, НОВАЦ ИЗ БУЏЕТА
Да би се избегла већа катастрофа од опасног, отровног отпада, како су утврдиле надлежне покрајинске инспекције, општина је била принуђена да брзо реагује. За санацију ове црне рупе је издвојено готово 12 милиона динара из градског буџета. Шта се све, како каже наша саговорница, могло за те новце купити за уређење града није потребно коментарисати, додајући да Апатин жељно исчекује и пречистач отпадних вода које је уградила Пивара, али да је то заиста велика инвестиција, о којој засад постоје само планови.
Најуређенији систем за отпад свих врста има Апатинска пивара. У кругу Пиваре постоји примарна сепарација од пластичног отпада преко разних уља, гума, папира, алуминијума дрвених палета, до акумулатора. Овлашћене фирме са којима Пивара има уговоре одвозе овај отпад, који је уредно сортиран. Највећа инвестиција Пиваре била је изградња најмодернијег пречистача отпадних вода које су некад завршавале у Дунаву, а сада су потпуно пречишћене.
ГРАДСКА ДЕПОНИЈА ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА
Комуналци не крију да Апатин још нема решено питање градске депоније, те да за дефинитивно решење нема средстава. Пре би се могло рећи да град има централно одлагалиште отпада на периферији а не депонију уређену по стандардима који се траже. Било је пре више од деценије идеја да се направи регионална депонија на Ранчеву, територија Сомбора, која би служила за цео Западнобачки округ, односоно четири општине, Сомбор Апатин, Кула и Оџаци.
Ова идеја није реализована највише због средстава а без помоћи Покрајине, Републике, или предприступних фондова ЕУ, тешко да се нешто може од жељеног оставрити јер чак ни све четири општине заједно немају довољно средстава за изградњу овакве депоније.
Текст и фото: Софија Пуалић Шперо
