У СОМБОРУ ОДРЖАН ПЕТИ СУСРЕТ ПОКРЕТА МАЛИХ ЉУДИ СРБИЈЕ

SOMBOR VESTI ZAPADNOBAČKI OKRUG

Боре се за увоз прилагођених аутомобила, ниже прагове и банкомате...

 У Сомбору је, протеклог викенда, обележен Светски дана особа малих људи. Према речима Милана Граховца, предсдедника Покрета малих људи Србије, овом сабору присуствовало је  двадесетак особа ниског раста из Београда, Новог Сада, Ниша, Краљева, Качарева, Сомбора, пети по реду, а трећу годину се одржава у Сомбору.

У склопу пројекта „Ја нисам патуљак, ја нисам кепец, ја имам своје име!“, на главној улици у центру града, чланови покрета, делили су едукативан материјал суграђанима, дружили се са њима, причали, а све у циљу да скрену пажњу да су они људи попут свих других, да имају своја занимања, своје хобије и да су пре свега велики борци.

  Покрет малих људи Србије бори се за минимум достојанства, да их закон препозна као особе са одређеним проблемима, са телесним оштећењима од 100 одсто како би могли нормално да финкционишу у друштву.

 -Нама то доноси да можемо да увеземо аутомобиле прилагођене нашим потребама, а ми сада не можемо да добијемо чак ни налепницу. Високи прагови, архитектонске баријере, високи пултови у поштама, банкомати и надамо се да ће држава ускоро кренути у решавање тих проблема-каже  Милан Граховац.

   За Слађану (46) и Горана (44)  Маринковић из Ниша не постоје препреке. Упознали су се преко интернет странице за особе изразито ниског раста, заволели се и крунисали своју љубав браком, и три године сложно живе.Свој дом су адаптирали, али кажу, на улици је другачије.

 -Ја сам економиста и запослена сам у ЈКП у Нишу, и сви су према мени коректни.Идем на посао и обваљам све послове као и свака друга жена која је стандардне величине, с том разликом што је за неке ствари мени потребно више времена или више напора него другима. Треба ми некада напор да се попнем до банкомата  и добро морам да пазим да ли ћу добро укацати код- вели Слађана.

 Њен супруг Горан додаје да се боре разним акцијама да су они нормални људи, да нису за исмејавање, да немају психичких сметњи ,те да могу да раде све што је у њиховој моћи.

 Марина  Цветанов (38) из Качарева, је најнижа жена у Србији, метар и двадесет цениметара. У шали каже  да је висока метар и грашак, али нема проблем са својим изгледом. Живи са родитељима и са сестром и сви јој помажу. У њеном родном Качареву сви је знају, али када оде у неки други град и даље је прате погледи непознатих људи.

 Новосађанин Ђорђе Копривица (24) иако је завршио средњу школу има проблем са запослењем.

 -За мене је то велики проблем да нађем посао,јер сви гледају мој изглед, па због тога тренирам пара-багмитон. Ушао сам у осмину финала на државном првенству и недавно сам на еврпском такмичењу у Француској освојио бронзану медаљу-прича Ђорђе.

 ПОМОЋ ГРАДА

-Град Сомбор је кренуо у анализу и израду мапе приступачности. Ускоро ће све јавне установе морати да прилагоде објекте особама са инвалидитетом, појашњава Милан Граховац, председник Покрета малих људи Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.