НАРКОМАНИЈА И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ. ДЕКРИМИНАЛИЗАЦИЈА УПОТРЕБЕ КОД ПОЧЕТНИКА.
Наркоманија или зависност од дрога је стање периодичне или хроничне интоксикације изазвано поновљеним уношењем дроге. У јавности се сматра тежим обликом зависности у односу на алкохолизам, мада су последице са медицинске и породичне стране посматрано једнако тешке. У 21. веку старосна граница корисника опијумских супстанци се све више снижава.
Развој друштвених мрежа довео је младе у стање збуњености о употреби наркотика, нарочито марихуане, јер доступни текстови нуде различите информације. Често се воде расправе о оправданости њене легализације. О овим питањима, превенцији и лечењу наркоманије за Радио Дунав говорио је неуропсихијатар др Милан Зобеница.
– Друштвене мреже некритички дају информације и необјективно представљају опасности од наркотика. Млади не схватају у довољној мери да употреба психоактивних супстанци спада у ризичне облике понашања са последицама које су вишеструке и односе се на сазревање. Врло често упадају у сукобе са законом јер су те супстанце законом забрањене. Као здравствени радник нисам поборник поделе на лаке и тешке дроге јер је тај термин релативан, и једне и друге за некога имају озбиљне последице. Исто тако нисам за легализовање марихуане као лаке дроге. Поготово што већ имамо две врсте легализоване, то су алкохол и дуван, чије последице су тешке по друштво. На интерету постоје разне групе које се из различитих разлога залажу за њено легализовање, али ми који радимо са болестима зависности смо против њене легализације у потпуности. Са аспекта здравља становништва неоправдано је легализовати марихуану, једино што је оправдано је користити је искључиво у медицинске сврхе, каже неуропсихијатар др Милан Зобеница.
Зависности се деле у три категорије: психичка, физичка и стање толеранције. Пракса је показала да природа и јачина зависности зависи од многих чинилаца: врсте дроге и њених фармаколошких својстава, од начина, учесталости, количине и дужине конзумирања, од личности зависника и његових потреба, његове породичне и друштвене средине. Млади имају различите разлоге зашто почињу, али често та прва цигарета буде у друштву пријатеља ван породичног и круга блиских пријатеља.
– Ово кажем највише због родитеља јер често претерано контролишу друштво са којим се дете интезивно дружи, а оно обично није круг из кога ће стићи понуда да проба неку од дрога. Њу најчешће младима нуде они којима је интерес да се она конзумира, односно, онај ко је користи и дистрибуира. То су особе које су већ упале у свет зависности. Здравствени радници се залажу за декриминализацију употребе марихуане, а то значи да када се код младе особе, још у развоју, пронађе та једна цигарета, не подводимо је под појам зависник и то онај који је дошао у сукоб са законом. Желимо да избегнемо ту димензију жигосања малолетника због његове претеране радозналости, и истраживања. Младе треба разумети, објаснити им и указати на грешку. Кроз историју развоја друштва познато да се одувек експериментисало са стањем свести и да људи теже да доживе нека друга искуства. Та потреба је у младалачком периоду израженија. То не значи да ће због тога постати зависници, нагласио је др Зобеница.
ЗНАКОВИ ЗА УЗБУНУ
Знакови који родитеље треба да упозоре да је њихово дете почело да конзумира психоактивне супстанце нису увек физички видљиви него се приказују у промени понашања. Деца постају нервозна, не спавају, мењају рутину и навике. Нарочито адолесценти јер се налазе у осетљивом периоду. Др Зобеница каже да децу треба подржати, разговарати са њима, подстицати на позитивне ствари као што је бављење спортским активностима.
Када особа постане зависник процес излечења није једноставан и захтева шири круг људи.
– Родитељи морају бити свесни да без обзира колико су спремни, сами не могу да реше овај проблем. Што је шира мрежа подршке која се пружа младим корисницима лечења то је и шанса да се врате у нормалан колосек живота већа. Данас постоји субституционална терапија која се првенствено примењује код зависника од опијата. Када уђу у процес лечења уместо хероина или неке друге дроге даје им се супституција која смањује потребу за дрогом, надомешта њен учинак и лишава их мучног осећаја где ће сутра наћи нову дозу. Наркомани су у сталној потрази за сутрашњом дозом дроге и сву енергију и интелигенцију потроше на смишљање начина како доћи до новца којим ће је купити. Немају енергију да се баве неким функционалним радом. Уз помоћ ових супституција успевају да се ослободе тог притиска и чак да се посвете раду. На овај начин имамо позитиван помак да се број зависника од хероина смањује, рекао је доктор.
Најпоузданије податке о броју лечених наркомана даје болница. У Западнобачком округу према доступним подацима најзаступљенији је хероин, затим марихуана, али се злоупотребљавају и лекови за смирење и против болова који се комбинују са алкохолом. Најмање је заступљен кокаин који се сматра елитном дрогом.
Питање које је највише интересовало слушаоце Радио Дунава је како помоћи члану породице или пријатељу код кога се примећују знакови зависности од неке од психоактивних супстанци.
– Наркомани дуго живе у заблуди да су неоткривени. Најчешће разлог зашто не траже помоћ је што се боје да буду стигматизовани. Не желе да буду обележени као наркомани и искључени из друштва. Ту заблуду треба избећи јер за њихов проблем увек зна већи број људи него што они мисле и желе. Процес лечења није краткотрајан и то представља прву препреку. Када се зависници јаве на лечење очекују да је тиме процес завршен, да ће добити лекове и решити све. Али, то не иде тако. Прво се одређује степен зависности, воде разговори, одређује терапија, па тек онда започиње лечење, каже неуропсихијатар.
Доктор Зобеница наглашава да у јавности треба говорити о темама зависности и подржава све облике окупљања, групних терапија или комуна у којима зависници могу пронаћи уточиште, разумевање и разговор јер им је то потребно на путу оздрављења. Као друштво морамо показати толеранцију и пружити подршку њиховој жељи за оздрављењем.
