У АПАТИНУ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ДРУГОГ ДЕЛА КЊИГЕ „ИЗГУБЉЕНИ У РАВНИЦИ“

APATIN KULTURA VESTI

У Малој сали Културног центра Апатин, одржана је апатинска промоција другог издања књиге „Изгубљени у равници“, аутора Жикице Милошевића. Реч је о коауторском раду са младим Миланом Кузмановићем, који се вратио са постдипломских студија у Шангају.

Тема књиге је историја војвођанских народа, од којих су неки дошли да заувек остану у војвођанској равници а неки нису били те среће, те су се одселили или се утопили у друге или потпуно нестали. Књига пише о занимљивим нацијама, за које многи ниси ни знали да су живели у Војводини, Шпанцима, Италијанима, Французима, Грцима, Јерменима, Пољацима, као и свима онима, добро познатим, из наше историје. У књизи су представљене 33 приче, уместо 21 као и прво предиздање, 260 уместо 132 странице, 12 прича су потпуно нове, а остале су допуњене неким новим сазнањима.

Књига „Изгубљени у равници“ први пут је настала 2017. године по речима аутора овог дела Жикице Милошевића.

-Књига „Изгубљени у равници“ је настала сасвим случајно. Са Робертом Чобаном смо дошли до теме, да су на подручју Војводине, живели и народи за које често и не знамо да су живели овде. Рецимо, Шпанци основали Зрењанин који се звао Мала Барселона, Французи су живели на северу Бачке, овде је било доста занимљивих народа за које се и не зна да су живели у овим крајевима, рекао је аутор књиге и модератор промоције исте.

Поред аутора овог дела, промоцији су присуствовали Аракси Микаелијан – представница јерменске националне заједнице, Славко Матић – представник назаренске заједнице, Апатинац Борис Машић председник Удружења подунавских Немаца као представник немачке заједнице и неко ко годинама уназад вредно ради на очувању немачке, јеврејске и ромске културне баштине, који је у свом излагању истакао да је Апатин као и насеља око њега, пре доласка Хабсбуршке монархије на власт, било потпуно пусто и запуштено, економски и у сваком другом смислу.

-Ова насеља која су настала још за време Марије Терезије, почевши од Апатина, па и сва околна насеља у окружењу су била грађена „директно од круне“, директно од цара, дворске коморе. У тој првој колонизацији која је била за време Марије Терезије, ту на обали Дунава су били насељени Немци. То је имало двојаку улогу, прво је требало да учврсти власт Хабзбуршке монархије, а било је битно и довести овде занатлије, да би се ово подручје економски развило, што је у то време и био апсолутни приоритет, економски развој, исушивање мочваре, развој пољопривреде, занатства, али и почеци индустријализације у Апатину, који је био једно од најважнијих места у том периоду. У време владавине Јосипа Другог сина Марије Терезије и сувладара, дошло је до насељавања свих могућих народа где су Хабзбурговци владали, не само где су владали него и где су имали своје рођаке. Уопште није било битно које су нације и вероисповести, сви су били добродошли, битно је било само насељавање овог подручја. Већ тада се овде развило једно модерно мултиетничко друштво без предрасуда, што је врло брзо довело и до економског развитка. Није било битно које си националности, морао си се придржавати закона, лопови су ишли у затвор, они који су били радни и вредни могли су да напредују. Све ово је била једна врста експеримента и покушај да се укине Феудално друштво, закључио је Машић

Промоцији књиге присуствовао је и Иштван Петер из Купусине, као представник мађарске националне заједнице.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *