Поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста (овај дан обележава се 27. јануара, установљен је на дан када је Црвена армија 1945. године ослободила најозлоглашенији логор у поробљеној Европи, Аушвиц-Биркенау, а обележава се у Србији и широм света. На овај датум Аушвиц је ослобођен са 7.500 затвореника. У борбама за ослобођење логора живот је изгубио 231 совјетски војник) у Вишенаменској сали Основне школе „Жарко Зрењанин“ уприличен је помен сећања на жртве Холокауста које су рођене и живеле у Апатину.
Програм су осмислили и реализовали ученици седмих и осмих разреда, ове школе и њихова наставница Весна Коларски, која је у изјави за радио Дунав истакла огромну важност давања имена и презимена свакој жртви.
-Поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста који се обележава 27. јануара уприличили смо догађај „Помен жртвама Апатина“ и припремили смо програм који се базира на томе да је важно да иза сваког имена стоји једна прича и да смо једну велику светску причу довели у форми левка, кроз низ малих и појединачних, што је јако важно. Јер да није тих малих и појединачних прича, које дају душу, заправо би тај један велики догађај, страшни догађај био сведен на ону форму као код Милана Кундера „Неподношљива лакоћа постојања“. Важно је дати свакој тој жртви име јер иза сваког тог имена, крије се прича, рекла је Коларски.
Пред Весном је био тежак задатак, мноштво података које је требало прикупити, а на тему која је застрашујућа и болна. Припремити младе људе на откривање дела историје који никако не смемо заборавити. Весна Коларски је на самом почетку програма јасно ставила до знања.
-Колико ми данас, осим ових, рећи ћемо основних информација знамо и што је још важније, желимо да знамо. Данас када је антисемитизам растући и када се континуирано шири, порицање Холокауста, на интернету, путем медија и када долази до нових претњи, када се фашизам промовише на сваком кораку. Како је изјавио Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш „Наш одговор на незнање, мора бити образовање“.
Током помена жртвама Холокауста у Вишенаменској сали апатинске основне школе, пред очима присутних смењивале су слике и историјски подаци, а гласом су их „покривали“ ученици и наставница српског језика.
„Сви Јевреји су морали да поштују следеће:
-Да се пријаве на месту становања да би се евидентирали у спискове
-Да носе на левој руци жуту траку са натписом „Јеврејин“
-Није им било дозвољено да буду јавни службеници
-Да се одазову на обавезу принудног рада, у случају позивања
-Било им је забрањено посећивање позоришта, биоскопа, места за разоноду, јавних купатила, спортских приредби и јавних вашара
-Нико није смео без одобрења да напусти место становања
-Да поштују забрану изласка из стана у периоду од 20 до 6 сати
-Да пријаве све радио апарате које поседују
-Забрањено им је коришћење јавног превоза
-Ограничен им је приступ храни и свакодневним животним потрепштинама
-Могли су да склапају бракове само са лицима јеврејског порекла
„Апатин“ би требало да буде поносан на своје младе суграђане и њихову наставницу српског језика, дали су важну животну лекцију свима нама одржавши помен жртвама Холокауста, достојанствено и храбро.
60 Апатинаца, јеврејског порекла, а страдалих у Холокаусту за време Другог светског рата, добили су прилику да буду отргнути од заборава. Именом и презименом.
„Да се не заборави.“
