10. decembar obeležava se širom sveta kao Međunarodni dan ljudskih prava, koji treba da podseti da svako, bez izuzetaka, ima pravo na život, slobodu i sigurnost. Ovaj dan obeležava se od 1950. godine, dve godine nakon što je 10. decembra potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka – od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje. Povodom obeležavanja ovog dana u Srbiji, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine tokom novembra meseca sproveo je anketu po kojoj su se svaki drugi građanin i građanka Vojvodine izjasnili da direktno (njih 37 odsto), ili preko poznanika (čak 27 odsto ispitanika), poznaje ženu koja je žrtva nasilja u porodično-partnerskom odnosu, pa ipak, preko 40 odsto njih kaže da ne zna da li bi se odlučio i da zavisi od situacije da li bi prijavio nasilje nad ženama, a preko 70 odsto ispitanika smatra da žene nemaju ravnopravan status u našem društvu. Punim sprovođenjem zakona, koordinisanim radom institucija, kao i edukacijom društva i ekonomskim osnaživanjem žena, smanjiće se nasilje prema ženama, zaključeno je na skupu koji je održan u Novom Sadu, uoči Međunarodnog dana ljudskih prava, a u okviru akcije “16 dana aktivizma u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja“.
-Samo ove godine, do novembra, u Vojvodini je ubijeno osam žena u porodično-partnerskim odnosima. Naš cilj je da većom vidljivošću ovog problema pojačamo sistemske promene, a postepeno i stav opšte javnosti, rekao je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, i dodao da:
-aktivnosti koje se sprovode u okviru Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period 2015-2020, predstavljaju nastavak politike Pokrajinske vlade u suzbijanju nasilja prema ženama u porodično-partnerskom odnosu koji se kroz brojne projekte već sedam godina uspešno sprovodi.
Većina, čak 76 odsto ispitanika priznaje da sumnja u efikasnost sistema zaštite žrtava, i to, trećina odgovara da ovakav stav polazi iz iskustva nekoga iz okruženja, a polovina njih ne zna direktno ali smatra da nemaju dobru zaštitu. Samo 3 odsto anketiranih odgovorilo je da iz iskustva žena iz okruženja zna da je stepen zaštite dobar. Kada su upitani kome bi prijavili nasilje prema ženama, prvi izbor anketiranih (58%) bio je policija, potom socijalne službe (19%), a odmah iza toga slede organizacije civilnog sektora koje se bave ovom temom. Manji broj (8%) odgovorilo je da ne zna kome bi se obratio u tom slučaju. Pokrajinski sekretarijat sproveo je anketu u okviru akcije „16 dana aktivizma u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja“ (25.11-10.12), na ulicama gradova u Vojvodini, u u kojoj je učestvovalo blizu 400 ispitanika/ca.
-Važno je imati jasnu sliku o stavovima i znanju građana i građanki o nasilju u porodici kako bismo ispravno koncipirali i usmerili naše mere i programe. Neophodna je vidljiva i kontinuirana kampanja podizanja nivoa svesti javnosti o neprihvatljivosti nasilničkog ponašanja, ali i upoznavanja građana sa obavezama institucija koje postupaju u slučajevima nasilja. Tome pridonosi i ova anketa.
izjavila je Anita Beretić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za oblast ravnopravnosti polova AP Vojvodine.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je istakla da je značaj Pokrajinskog programa za zaštitu žena od nasilja, pored činjenice da je to još uvek jedini starteški dokument u državi koji je usaglašen sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, zapravo opredeljenost za njegovu primenu.
-Plan za ekonomsko osnaživanje žena i za podršku ženama sa invaliditetom, Romkinjama i seoskim ženama sa iskustvom nasilja, uz otvoreno uvažavanje ekspertize specijalizovanih ženskih organizacija, takođe čini posebnim ovaj document, rekla je Ignjatović.
Iako skoro polovina ispitanika (45%) misli da je najčešći oblik nasilja prema ženama u Srbiji psihičko nasilje, ispitanici većinski smatraju (78%) da se verbalno i psihološko nasilje ne definiše kao ozbiljan problem. Interesantan podatak je da većina ispitanika/ca (64%) nije znala ni kolika je maksimalna zatvorska kazna za počinioce krivičnog dela nasilja nad ženama.
